sreda, novembar 22, 2017

 

IAKO KLJUČNA ZA NAŠ OPSTANAK, VLAŽNA STANIŠTA POD VELIKOM PRETNJOM - OTKRIVA NOVA CRVENA LISTA

Svetski dan vlažnih staništa

vlazna stanista 6

Po prvi put je urađena sveobuhvatna procena evropskih staništa, koja pruža jasnu sliku stanja 490 staništa u 35 država širom Evrope. Na Evropskoj Crvenoj listi staništa čiju je izradu podstakla Evropska komisija, radilo je više od 300 stručnjaka, koji su procenili trenutno stanje prirodnih i poluprirodnih kopnenih i vlažnih staništa. Rezultati procene otkrivaju da je više od trećine kopnenih staništa ugroženo - više od tri četvrtine tresetišta, više od polovine travnatih staništa, i skoro polovina jezera, reka i obala u Evropi. Status šuma, vriština i kamenjara je nešto bolji, no ništa manje zabrinjavajući. Uloga prirodnih staništa je višestruka, i danas postoje jasni pokazatelji o njihovom značaju u pružanju brojnih dobrobiti ljudskoj zajednici.

Izvor: Aleksandra Nikodinović, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju / Foto: IUCN - B. Erg

Beograd, Srbija, 2. februar 2017. (IUCN) - Danas se širom sveta, kroz više od 1.000 prijavljenih aktivnosti, obeležava Svetski dan vlažnih staništa, ove godine posvećen ulozi koju imaju u smanjenju rizika od prirodnih nepogoda. Vlažna staništa predstavljaju prirodni štit za stanovništvo koje je izloženo razarajućem riziku od poplava, suša i snažnih oluja.

- Vlažna staništa spadaju među najznačajnija prirodna područja u smislu očuvanja biološke raznovrsnosti, ekološke produktivnosti i ublažavanja posledica ekstremnih vremenskih nepogoda. Učestale prirodne katastrofe u regionu u poslednjih nekoliko godina se u znatnoj meri mogu ublažiti ili izbeći mudrim upravljanjem rekama, priobaljem i plavnim dolinama. Ipak, svedoci smo sve većeg pritiska na ova vredna staništa i njihovog kontinuiranog nestajanja - rekao je Boris Erg, direktor IUCN kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

Naučnici upozoravaju da vlažna staništa gubimo brže od bilo kog drugog ekosistema. Poslednji podaci kažu da je u prošlom veku nestalo 64% svetskih vlažnih staništa, a da svake godine izgubimo 1% onih preostalih. Ona se isušuju i menjaju kao rezultat rastuće potrebe za obradivom zemljom, razvoja proizvodnje i urbanizacije.

vlazna stanista 5

Metodologija na osnovu koje je izrađena Evropska Crvena lista staništa zasniva se na kategorizaciji i kriterijumima IUCN Crvene liste ekosistema, koja predstavlja globalni standard za procenu rizika po ekosisteme: ukazuje na ekosisteme koji su pod najvećim rizikom gubitka biodiverziteta i nestajanja, podiže svest o pretnjama po ekosisteme i mogućim posledicama koje bi njihova degradacija imala po čoveka, dok istovremeno opisuje na koji način poboljšano upravljanje ekosistemima smanjuje rizike od prirodnih nepogoda i jača otpornost i prilagođavanje prirodnim promenama.

Pored toga što su dom hiljadama biljnih i životinjskih vrsta, evropska staništa pružaju važne usluge ekosistema kao što je zaštita zemljišta, pohranjivanje ugljendioksida i ublažavanje globalnog zagrevanja. Evropska staništa propadaju i po obimu i po kvalitetu iz više razloga, a mnogi ugrožavajući faktori su u porastu. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja i napuštanje tradicionalne ispaše, isušivanje i zagađenje, invazivne vrste biljaka i životinja, širenje naseljenih područja a sa tim u vezi i razvoj infrastrukture istovremeno ugrožavaju kopnena staništa. Na moru su najizraženiji ugrožavajući faktori zagađenje, zasićenje hranljivim materijama, štetni načini ribolova kao i regulacija i izgradnja obalnih područja. Štetni efekti klimatskih promena će se vremenom uvećavati, a već su vidljivi u nekim morskim i kopnenim ekosistemima.

Više informacija:

Izveštaju se može pristupiti ovde http://ec.europa.eu/environment/nature/knowledge/redlist_en.htm 

Brošura IUCN Crvena lista ekosistema http://bit.ly/2jf5xAj

Članak Ramsar: Vlažna staništa za smanjenje rizika od nepogoda http://bit.ly/2jEs4qA

Brošura IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju http://bit.ly/2jxhNNA

........

Evropska Crvena lista staništa

Evropska Crvena lista staništa nastala je kroz koordinaciju partnera među kojima su Altera Vageningen, IUCN, britanska konsultantska agencija NatureBureau i konsultanti Suzan Gubai i Džon Rodvel.

........

Šta je IUCN?

IUCN je međunarodna organizacija koja okuplja raznovrsne članice: države, vladine agencije i organizacije civilnog društva, i bavi se postavljanjem standarda i podsticanjem politika u oblasti zaštite prirode i prirodnih resursa. IUCN se zalaže za rešenja koja nudi priroda kao odgovor na globalna pitanja zaštite prirode i razvojne izazove. Izvor je naučnog znanja i standarda o biodiverzitetu i njegovoj zaštiti koje generiše kroz članstvo i stručne Komisije a primenjuje na svim nivoima.

IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju (IUCN ECARO) osnovana je 2015. godine sa ciljem da pruža podršku radu Unije i sprovodi njen program u većini zemalja Statutarnog regiona Istočna Evropa, Severna i Centralna Azija. U nastojanju da doprinese održivoj budućnosti regiona, IUCN ECARO prvenstveno radi na dobrom upravljanju, dugotrajnoj zaštiti biodiverziteta i održivom korišćenju prirodnih resursa. Kancelarija se nalazi u Beogradu, Srbija. Regionalnoj kancelariji je prethodila IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu (IUCN SEE) osnovana 2004. godine.

Za više informacija kontakt osoba je:

Aleksandra Nikodinović, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju,

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

www.iucn.org/ecaro


Dr Ivana Ribara 91, 11073 Belgrade, Serbia


Mob: 063-357-407

Tel. +381 11 2272 411;

Fax +381 11 2272 531

www.iucn.org/ecaro

.......

Natura Online (2.2.2017)

 

 

 

dule rtv stara pazovaNaš urednik Dušan Marinović u radio-emisiji "Maksimalni nivo" RTV Stara Pazova govori o svojim knjigama. Voditelj Branko Petrović, 7.11.2014. Emisiju preuzmite ovde.

dule 1Dušan Marinović u radio-emisiji “Leksikon” Beograda 202, govori o novinarstvu nekad i danas. Voditeljka Ružica Zorkić Radičević, 14.4.2013. Emisiju preuzmite ovde.

Anketa 1

Da li smo izgubili pravog šarplaninca?

Anketa 2

Volim da čitam dobre knjige u...
page counter