sreda, novembar 22, 2017

 

MR ZORAN ANDREJEVIĆ, OSNIVAČ SRPSKOG CENTRA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Zaloga za budućnost

Zoran Andrejevic Igumanov

Da smo upola hrabri kao naši preci, već sada bismo sebi postavili cilj da za deset godina upola smanjimo potrošnju energije u Srbiji. Time bismo stvorili realne uslove da ponovo povežemo naša znanja i pokrenemo zemlju napred. Zato je neophodno povezati državne i obrazovne institucije s privredom i započeti realizaciјu ozbiljnog nacionalnog, čak i bezbednosnog proјekta „Energetski efikasna Srbija na srpski način”, kaže za „Odbranu” čovek koјi se uštedama energije profesionalno bavi duže od 30 godina.

MAGAZIN ”ODBRANA”, BROЈ 279, 1. MAЈ 2017.

Piše Dušan Marinović

Vođen idejom da svoje dugogodišnje iskustvo i znanje iz oblasti energetske efikasnosti usmeri na obrazovanje mladih talenata, Zoran Andrejević osnovao je Srpski centar za energetsku efikasnost (SCEE) i Fondaciju „Dušan Pavlović”.

Rođen јe 1956. godine u Prizrenu, gde јe završio srednju mašinsko-tehničku školu. Mašinski fakultet završio јe u Beogradu, na smeru Termoenergetika, na kome јe kasniјe stekao i zvanje magistra nauka.

Andrejević je od 1979. godine zaposlen u „Rekordu”, fabrici gumenih proizvoda, kao inženjer za održavanje sistema za distribuciju vodene pare. Od 1985. do 1989. godine sticao јe znanja u oblasti inžinjeringa, radio јe u Institutu za sisteme planiranja i upravljanje, a 1989. otvara firmu „Igumanov”, koja se aktivno bavi realizacijom projekata iz oblasti efikasnog korišćenja toplotne i rashladne energije. Od 2015. godine posvećuje se integraciji obrazovanja i primeni svojih saznanja kroz Fondaciju „Dušan Pavlović” i Srpski centar za energetsku efikasnost.

Trideset godina aktivno se bavite pitanjima energetske efikasnosti i uštedom energije. Otkuda ta ideja i zašto ste pre četiri godine osnovali Srpski centar za energetsku efikasnost?

– Ideja da krenem tim putem bio je izazov, neka vrsta pokušaja da materijalizujem odgovor na pitanje kako da efikasno upravljamo vodenom parom. Jer, ogromno i bespotrebno rasipanje vodene pare u industriji, gde sam kao mlad inženjer radio, odmah je privuklo moju stručnu pažnju. Pitao sam se zašto se to događa, kako možemo da te ogromne troškove svedemo na najmanju moguću meru.

S vremenom, razvijajući se u struci, otkrivao sam uzroke tom stanju, sagledavao posledice, ali i rezultate koji su usledili primenom rešenja efikasnog upravljanja parom. U međuvremenu, tridesetak godina realizovao sam više od sto takvih projekata. Prijateljima i klijentima, tehničko-tehnološkim rešenjima i inovacijama, uštedeo sam od 30 do 70 odsto sredstava koja su im do tada odlazila, kako se kaže, „u vazduh, kroz prozor”. Moram da napomenem da sam, uglavnom sopstvenim sredstvima, finansirao projekte, tražeći, i na taj način, mogućnosti da što bolje i jasnije približim ljudima značaj uštede goriva na parnim sistemima.

IGUMANOV 01

Međutim, pre nekoliko godina tranzicija privrede i društva u celini probudila je u meni potrebu da predam saznanja koja se odnose na primenu efikasnog upravljanja vodenom parom onima koji dolaze. Rodila se ideja da osnujem Srpski centar za energetsku efikasnost i tako otvorim vrata svima koji žele da daju ili steknu nova znanja i iskustva iz održivog razvoja, a kroz energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Centar je očigledno bila moja potreba da u oblasti energetske efikasnosti, ali i šire, podržim mlade inženjere, studente i srednjoškolce u njihovoj nameri da što lakše prepoznaju ovu ideju i posvete joj pažnju. Jer, upravo je njihova budućnost usko povezana s razvojem obnovljivih izvora energije i materijalizacijom te ideje. Istovremeno, kroz SCEE, mi stariji i iskusniji nastojimo da prenesemo znanja i iskustva na mlađe i da, u tom procesu stvaranja, podržimo nove ideje i projekte mladih ljudi koji rade na konkretnoj primeni energetske efikasnosti.

Nudite rešenja kako da Srbija, srpska privreda i srpski domaćini, i to na јedinstven način, postanu energetski efikasniјi. O koјim rešenjima јe reč?

– Rešenja su jednostavna. Ako obratite pažnju, videćete da se uvek ostvaruju ona koja su u datom trenutku moguća. Tražio sam ih i u tome uspeo. Projekti potvrđuјu da rešenja uvek postoje u nama samima. Ona su neophodna da bi i Srbija postala energetski efikasna država. Zato koristim svaku priliku da podsetim, i sebe i druge, da mi sami treba da uređujemo svoj prostor, pa otuda i slogan – Energetski efikasna Srbija na srpski način.

Sredinom marta organizovali ste u Beogradu tribinu – Kako da rasipnici energije postanu nosioci razvoja energetske efikasnosti. Do kakvih ste zaključaka došli?

– Prvo što sam otkrio, pripremajući predavanje u Centru, bilo je to da je moj sopstveni put razvoja bio presudan za razvoj ove ideje, saznao sam da sam se i sam razvijao kroz svoje projekte, poštujući svoje potrebe, a da toga nisam uvek bio svestan. Međutim, kada ste svesni sebe i svojih mogućnosti, onda ste svesni i procesa stvaranja, potrebe stalnog razvoja. Svima nama potreban јe susret sa sobom, sa svojim potrebama i svojim putem razvoja, odnosno, potreban nam je iskren odnos prema sebi. Energetske rasipnike i energetsku efikasnost vidim zato kao jednu celinu kao što su ljubav i strah, nemoć i moć...

U savremenom srpskom društvu potrebno je, najpre, energetske rasipnike, a njih nije malo, dovesti u situaciju da budu energetski neefikasni, pa tek onda razmišljati i raditi na tome kako ih prevesti u kategoriju energetski efikasni, i na mikro i na makro planu. Ta ideja trebalo bi da pokrene sve subjekte koji imaju iskrenu potrebu da sebe razvijaju, kao što su mnogobroјni korisnici i proizvođači različite opreme i usluga, naše srednjoškolsko i visoko obrazovanje...

Poznato je da se u našoj sredini, pogotovu ako nije u privatnom vlasništvu, energija nemilice troši i arči, kao da je „pala s neba”. Zašto se tako, generalno govoreći, neodgovorno ponašamo prema energiji i šta je uzrok toj pojavi? Kako je moguće da ne shvatamo da ćemo ceh bespotrebnog rasipanja energije, na kraju, svi zajedno platiti?

– Analiza i naučnih studija te vrste imamo dovoljno. Naravno, one nepobitno ukazuju na naše veliko rasipanje energije, kako toplotne, rashladne, tako i električne. Zašto to radimo? Uzroke tako neodgovornom ponašanju treba tražiti u neznanju, lošim navikama, ali i interesima, korupciji... Međutim, takvo ponašanje je i posledica nekog uverenja da privreda Srbije, koja je pod okriljem države, ne može da bude energetski efikasna. Mislim da je takvo neodgovorno ponašanje recidiv onog vremena kada se verovalo da smo rudno i energetski bogato društvo, da će sve naše propuste, greške i nerad, u krajnjem, platiti i isplatiti država. Posledica takvih uverenja, da se tu ništa ne može uraditi, jeste i velika migracija naših mladih i stručnih ljudi, upravo onih koji bi mogli i morali da stvari preokrenu na bolje. Verujem da srpsko društvo ima veliku i urgentnu potrebu da bude energetski efikasno i nju valja iskoristiti da bismo pokrenuli projekte, mobilisali srpsku mladost i zaustavili njenu migraciju. Naravno, kao što ste rekli, svako rasipanje energije, na kraju krajeva, uvek svi zajedno plaćamo kao građani. Nosioci razvoja ideje o enegetski efikasnoј Srbiji trebalo bi da budu Elektroprivreda Srbije i naše gradske toplane.

Poznato je da će se budući ratovi u svetu, kako tvrde eksperti, osim za vodu i druga prirodna bogatstva, pre svega voditi za energente. Koliko je pitanje energetske nezavisnosti i efikasnosti istovremeno i pitanje naše nacionalne bezbednosti? Odnosno, da li je Srbija danas sposobna da uštedama u potrošnji energije i okretanjem ka onim izvorima obnovljive energije stvari preokrene u svoju korist i kolike bi se uštede mogle ostvariti?

– Zna se da porodica, kao osnovna ćelija svakog društva, teži da bude složna, efikasna i nezavisna zajednica, da bude sigurno i bezbedno mesto za svoje članove. Tako je i u našem društvu koje je, prirodno, sastavni deo svetskog društva, planete, koja opet, poput porodice, ima potrebu da bude bezbedna. Da bi to ostala, zemlja mora da bude energetski efikasna i da stalno teži da bude energetski nezavisna.

Srbija raspolaže stručnim znanjem i praktičnim saznanjima kako da postane energetski efikasno društvo i kako da, na najbolji način, iskoristi sopstvene obnovljive izvore energije. Zato su nam potrebni kvalitetni pilot projekti iz ove oblasti. Oni treba da budu transparentni, dostupni kritici, ali i podršci. Nažalost, strukture koje raspolažu znanjem iz oblasti energetske efikasnosti, a koje bi trebalo hitno angažovati da bi Srbija postala energetski efikasna, nisu međusobno i odgovarajuće povezane. To јe značaјan problem.

Na osnovu analiza i prema našim procenama, kada bi se angažovali i na pravi način objedinili naši stručnjaci iz ove oblasti, u Srbiji bismo samo na energentima, na godišnjem nivou, mogli da uštedimo više od 500 miliona evra.

Posle perioda inkubacije od oko pet godina, u kojem bi trebalo da dođe do međusobnog povezivanja svih relevantnih učesnika u oblasti energetske efikasnosti, Srbija bi se konačno pokrenula, njena privreda takođe... Za deset godina imali bismo čak 50 odsto manju potrošnju energije.

Imamo li mi za takve velike nacionalne projekte odgovarajući kadar i znanje?

– Ekonomski embargo devedesetih, rat, bombardovanje i neodgovaraјuća privatizacija u Srbiji pokidali su veze koje smo decenijama razvijali i stvarali, te se znanje odvojilo od saznanja. Međutim, ako budemo upola hrabri kao naši preci i sebi već sada postavimo cilj da za deset godina upola smanjimo potrošnju energije stvorićemo uslove da ponovo povežemo naša znanja i iskustva. Za to je potrebno povezati državne i obrazovne institucije s privredom i kroz ideju energetski efikasna Srbija na srpski način odmah krenuti u realizaciju ovog nacionalnog i bezbednosnog projekta.

Pre više od deset godina Vojnomedicinskoj akedemiji i Vojnoj akademiji u Beogradu, ali i našoj državi, Vašim projektom revitalizacije parnih postrojenja tih ustanova uštedeli ste milione evra. Taj projekat nisu tada mogle da realizuju ni neke poznate svetske firme. Kako ste uspeli?

– Projekti Vojna akademija i Vojnomedicinska akedemija u Beogradu bili su kruna mog dvadesetpetogodišnjeg ličnog razvoja, ali i svih zaposlenih u „Igumanovu”, firmi koja je taj složen projekat i realizovala.

Kažu da svaki posvećeni učenik nađe svog učitelja. Meni јe učitelj bio život, projekat mi јe nudio novo saznanje.

Projekat VMA nazvali smo „Grad nade”. Na Voјnoј akademiјi i na Voјnomedicinskoј akademiјi primenili smo sva svoja znanja i iskustva, ponudili smo projekat revitalizacije i obnove tamošnjih parnih postrojenja i, radeći isključivo noću, za nekoliko meseci, uspeli smo da uspešno i efikasno završimo ceo posao. Za godinu dana, posle obnove parnih postrojenja, VA i VMA uštedeli su 2.500.000 evra.

IGUMANOV 02

Srbiji nudite da sami finansirate projekte uštede energenata, a da Vam se, po okončanju projekta, posao plati upravo od tih ušteda koje idu, kako tvrdite, od 30 do 70 odsto. Ima li u Srbiji interesovanja za takvu nesvakidašnju, reklo bi se čak neverovatnu ponudu?

– Nuditi projekat kojim možete, na primer, efikasnim upravljanjem vodene pare da uštedite 70 odsto goriva, a da, istovremeno, vratite uloženi novac za šest do dvanaest meseci, bila je, a i sada jeste, „nestvarna” ponuda u našim uslovima. Međutim, umesto da takva „neverovatna” ponuda otvori širom vrata saradnje, sumnje i naši balkanski strahovi su je, u suštini, zatvorili.

Shvatio sam da je razvoj ovakve ideje moguć samo ako moja firma preuzme na sebe finansiranje projekata efikasnog upravljanja raznim energetskim sistemima i da svoj posao i znanje potom naplati upravo od uštede goriva. Posle toga krenuo je ubrzan razvoj, mnogo smo radili, stekli dobre reference u svim oblastima industrije. Stvorili su se uslovi da se ova ideja dalje razvija.

Naša ideja održivog razvoja uštedom goriva, međutim, privukla je nedavno pažnju manastira Žiča, koji je s SCEE potpisao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, a koja se odnosi na revitalizaciju infrastrukture Žiče kao energetski samoodržive. Kroz saradnju manastira Žiča i SCEE vidim priliku da mladi Srbije, uz podršku, znanje i iskustvo Centra, izgrade uskoro energetski održivu Žiču, kao što je Sava, posle izgradnje Žiče, svojom poveljom obezbedio da 57 sela brinu o tom manastiru. Prevedeno na današnji diskurs, Savina povelja je tada, u stvari, garantovala održiv razvoj Žiče, naravno, shodno ondašnjim prilikama i uslovima.

Vaš duhovni otac i prezimenjak Sima Andrejević Igumanov Prizrenac bio je veliki zadužbinar. Srpstvu je ostavio u amanet mnogo toga – darivao crkve, manastire, sirotišta, škole, domove učenika, pevačka društva, pomagao bolesne i nemoćne, stipendirao učenike... Davne 1871. godine osnovao je i Pravoslavnu srpsku bogosloviju u Prizrenu, a izgradio je i veliku Igumanovu palatu na Terazijama u Beogradu kojom, njegovim testamentom, upravlja isključivo patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Bio јe čovek koji je duboko verovao da se samo obrazovanjem i znanjem Srbija može modernizovati i prosvetiti. Da li i Vi, preko Centra, nastavljate tu plemenitu, patriotsku i zadužbinarsku tradiciju? Šta je, zapravo, danas rodoljublje?

– Rodoljublje je za mene zahvalnost senima naših predaka. Jer, zahvaljujući njihovim životnim saznanjima i delima mi danas stvaramo uslove da se nastavi razvoj srpskog bića. Ali, rodoljublje je i stalni razvoj države, našeg društva, obrazovanja, privrede i prihvatanje nas samih takvi kakvi jesmo... Naravno, rodoljublje je i ljubav prema porodici, prijateljima, okruženju u kojem živimo, prema razvoju mladih i svemu što je nadahnuto radošću. 

.......

Izvor: Magazin ”Odbrana”, broј 279, 1. maј 2017.

Natura Online (24.5.2017)

 

 

 

dule rtv stara pazovaNaš urednik Dušan Marinović u radio-emisiji "Maksimalni nivo" RTV Stara Pazova govori o svojim knjigama. Voditelj Branko Petrović, 7.11.2014. Emisiju preuzmite ovde.

dule 1Dušan Marinović u radio-emisiji “Leksikon” Beograda 202, govori o novinarstvu nekad i danas. Voditeljka Ružica Zorkić Radičević, 14.4.2013. Emisiju preuzmite ovde.

Anketa 1

Da li smo izgubili pravog šarplaninca?

Anketa 2

Volim da čitam dobre knjige u...
page counter