GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Bela pupavka

(Amanita verna)

Uvod za ovu OTROVNU vrstu mogao sam da prepišem iz svog članka o zelenoj pupavci ali nisam. Zapravo, verujem da je ova vrsta zaslužnija za ozloglašenost roda povojnjača (amanita) jer bela pupavka još više podseća na šamipinjone, pa je, verovatno, zaslužna za veći broj opasnih trovanja nego njena zelena (zelenkasta) sestra.

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste

Šešir: prečnika 3-10 cm, u početku zvonast kasnije konveksan i na kraju sasvim otvoren ili plitko udubljen. Boja je bela. Na šeširu se mogu videti ostatci ovoja iz koga gljiva raste kao iz jajeta (napominjem da se ovo izuzetno retko dešava, te da je ta činjenica uzrok opasnih zabuna, jer mnogi površni poznavaoci očekuju da vide ostatke ovoja, pa ih odsustvo istog oslobađa i dovodi do fatalne zamene). Ivica šešira je blago narebrena.

Listići: gusti, široki, različite dužine, skoro da ne dodiruju stručak. Boja listića je bela. Spore su bele.

Stručak: 5-12 cm visok prema šeširu tanji, beo, kod mlađih primeraka pun, kasnije šupalj. U gornjem delu nalazi se opnast beli venčić, koji može biti i vrlo slabo primetan. Na dnu je vidljiv ostatak jajeta u vidu bele čašice iz koje je gljiva porasla.

Meso: belo, srednje debelo, miris i ukus nisu osobito izraženi.

Vreme i mesto rasta

Razne šume, živi u simbiozi sa raznim, najčešće, belogoričnim drvećem (bukva, hrast, breza itd), mada se može naći i po crnogoričnim šumama.

Raste od proleća do jeseni. Bela pupavka je značajno ređa od zelene pupavke, ali dovoljno česta da na nju treba obratiti posebnu pažnju.

Upotrebljivost 

OTROVNA VRSTA. Među gljivama koje je moguće naći u našim šumama bela pupavka je svakako najopasnija. Posebno se treba paziti zamene sa šampinjonima. Obratite pažnju da šampinjoni nikada nemaju bele listiće, pa bi to bilo glavno upozorenje. Otrovi su, praktično, isti oni koje sadrži i zelena pupavka.

Natura Online (26.5.2017)