POVRTARSTVO

Moja biobašta

Povrtnjak, mala površina zemljišta uz kuću, stan ili vikendicu, pruža mogućnost da se domaćinstvo redovno snabdeva raznovrsnim svežim i zdravstveno bezbednim povrćem, a višak se može plasirati na zelenoj pijaci. Za četvoročlanu porodicu, koja godišnje troši po članu i do 170 kilograma svežeg povrća i krompira, potrebno je od 200-350 kvadratnih metara (u zavisnosti od intenziteta) bašte...

Piše dr Branka Lazić

Najstariji način gajenja povrća u bašti (gradina, vrt, bašča, baština, povrtnjak) vezan je pre svega za ženu - domaćicu. Tako je još kod starih Grka i Rimljana brigu o bašti vodila žena i Plinije piše: "Loša je i površna domaćica, žena koja ne obrađuje savesno svoj povrtnjak", a S. Konjović (1891) u knjizi "Povrtarstvo (kujnska bašta)" kaže: "...da žena kao domaćica i gazdari­ca vodi brigu kako će svoju baštu da uredi, koliko će je zasejati..." 

Bašta je uređen prostor sa lejama, neophodnim staza­ma, cvećem, ponekom voćkom i lozom. Tako najčešće po sredini bašte ide široka staza uz koju se gaji cveće, a oko ograde sade se maline, ribizle, kupine (poseb­no sa severne, istočne i zapadne strane), a na južnoj strani višegodišnje povrće: ren, rabarbara, kiseljak. Leje širine 120 cm i proizvoljne dužine, sa stazama od 30 cm, ravne površine (ne suviše uzdignute) grupišu se u četiri polja od kojih jedno služi za gajanje višegodišnjeg povrća, čijom se smenom ostvaruje povrtarski plodored.

Za baštu je neophodna i kvalitetna voda, zatim pros­tor za spravljanje komposta i mesto za spaljivanje biljnih ostataka. Veoma često je deo uz kuću namenjen toploj leji, tunelu, mini stakleniku.

U bašti sa malim pros­torom koriste se različiti tipovi uzdignutih leja (u obliku humke, u sanduku i sl) gde se naizmenično slaže sloj zemlje i organske mateije i tako povećava površina i obogaćuje zemljište.

Osnovni principi bašte zelene cele godine i gajenja kva­litetnog, zdravstveno bezbednog povrća su:

• đubrenje zemljišta pre svega organskim đubrivima (stajnjak, kompost, glistenjak i sl) koje mikroorganizmi razlažu u oblike koje usvaja biljka. To znači da su sve mere usmerene na održavanje biološke aktivnosti zemljišta što ima za krajnji cilj održavanje plodnosti zem­ljišta;

• stalna smena povrća u toku godine (na primer salata u proleće, zatim paradajz do jeseni, potom beli luk), a uslov za to je zalivanje;

• veoma značajno mesto zauzima zelenišno đubrivo, odnosno gajenje vrsta koje obrazuje veliku organsku masu i posle košenja, plitkom obradom unose se u zemljiše ili se njime zemljište nastire (malčuje). Za to su pogodne sledeće vrste: crvena detelina, soja, bela lupina, kokotac, ovas, raž;

• gajenje povrća kao među­kulture (na primer, između redova salate crni luk ili između paradajza - salata) pri čemu se koriste vrste različitih zahteva za uslovima uspe­vanja, različite brojnosti i različitog vremena proizvod­nje;

• organizacija pravilne plo­dosmene (smena vrsta). Pri smeni povrća na jednoj površini treba znati da se pri obilnom đubrenju organskim đubrivom (3-5 kg/m te godine gaje krompir, paradajz, paprika, plavi patlidžan, lubenice, dinje, krastavac, tikve, celer, beli luk, praziluk, sve kupusnjače, a od vrsta kratke vegetacije salata i spanać (prvo polje). Sledeće godine (količina organskih đubriva je 1,5-3 kg/m) gaji se crni luk, mrkva, peršun, paštrnak (drugo polje), a treće godine grašak, pasulj, boranija, bob (treće polje) đubrenje je retko sa oko 0,5 kg/m. To znači da svake godine u bašti ima najmanje tri polja.

• u bašti zelenoj cele godine ne koriste se herbicidi (zbog nepodudarnosti za više vrsta povrća i produženog dejstva), već se korovi uništavaju plevl­jenjem, obradom, kultivisa­njem i kopanjem;

• molčovanje (nastiranje, pokrivanje, mulčiranje) zamljišta sa slamom, senom, listincem, kompostom, crnom folijom ili malč papirom ima za cilj sprečavanje razvoja korova, poboljšanje vodno­vazdušnih uslova (ušteda 30 odsto vode), manja su temper­aturna kolebanja zemljišta i zbog toga bolji rad mikroor­ganizama i veća plodnost zemljišta. Zemljište se štiti od erozije, a pri korišćenju organskog materijala on se postepeno mineralizuje i poboljšava plodnost zem­ljišta;

• u cilju zaštite useva od bolesti i štetočina primenjuju se, pre svega, preventivne mere (plodored, obrada), mere higijene i gajenje nekih biljnih vrsta sa fungicidnim svojstvima kao što je dato u tabeli;

• u okviru zaštite prednost imaju mere integralne i biološke zaštite među koje spadaju i ekstrakti biljaka sa fitocidnim dejstvom (beli luk, pelin, gavez, paprika, čičak, buvač, kopriva i slično - videti donju tabelu).

- Početak rada u povrtnjaku počinje meseca avgusta kada je glavni posao pokupiti sve osušene biljke i od njih pravi­ti đubre za kasniju upotrebu. One leje od kojih smo već skinuli plod moraju se pono­vo prekopati, bilo za jesenji ili proletnji usev - napisao je S. Konjević pre više od sto godina a , eto, pravilo važi i danas, ali dodajmo - sa radom se uvek može započeti.

Osobenost svake bašte je slika onog koji je obrađuje. Bašta je od velike koristi, ali je to i mesto odmo­ra i uživanja u lepoti.

(Iz časopisa "Cvetna bašta")

Natura broj 5 (jun 1996)

Natura Online (10.8.2009)