IZLEČIVA ILI NE?

Demodikoza pasa

Ovo teško kožno oboljenje često može dovesti do uginuća psa. Etiologija oboljenja nije potpuno razjašnjena, prognoza je uvek dubiozna, a recidivi su česti. Na to se nadovezuju i višemesečna terapija i visoki troškovi lečenja, pa zato treba reagovati brzo čim se primete prvi simptomi ove opasne bolesti. Demodikoza je vrsta šuge psa koju prouzrokuje grinja Demodex follicullorum var. canis. Ovaj šugarac saprofitira u dlačnim folukulima i lojnim žlezdama gde izaziva promene i dolazi do reakcije organizma. Oboljenje najčešće napada mlade jedinke pre polnog sazrevanja (3-15 meseci starosti). Postoje i rase sa predispozicijom za ovo oboljenje, kao što su doberman, pit bul terijer, bul terijer, nemački bokser...

Piše Milan Mitrić, dipl. veterinar (Veterinarski specijalistički institut, Šabac)

Oboljenja kože prouzrokovana parazitima su pojava koja je veoma česta kod pasa. Ona su praćena promenama na koži psa na koje se neretko nadovezuju sekundarne infekcije sa promenom opšteg stanja. U ovakva oboljenja spada i demodikoza.

ETIOLOGIJA

Demodikoza je vrsta šuge psa koju prouzrokuje grinja Demodex follicullorum var. canis. Ovaj šugarac saprofitira u dlačnim folukulima i lojnim žlezdama gde izaziva promene i dolazi do reakcije organizma. Oboljenje najčešće napada mlade jedinke pre polnog sazrevanja (3-15 meseci starosti). Postoje i rase sa predispozicijom za ovo oboljenje, kao što su doberman, pit bul terijer, bul terijer i nemački bokser. Po nekim autorima oboljenje se češće javlja kod kuja. Retko oboljevaju psi duge dlake.

Kao važni se navode uslovi držanja i nege pasa. Nastanku oboljenja takođe pogoduje deficitarna ishrana u odnosu na belančevine. Oboljenje se ne prenosi sa obolelog psa na drugog direktnim kontaktom, tako da često imamo u leglu jednog obolelog, a druge pse zdrave. Demodex se često može izolovati i sa zdravog psa.

KLINIČKA SLIKA

U početku oboljenja primećuju se mesta sa ređom dlakom, uglavnom oko usta, očiju, na obrazima, nogama, a kasnije i po čitavom telu. Dlaka opada, koža je zacrvenjena, a svraba obično nema. Na ovaj početni, obično se nadovezuje teži oblik sa pojavom pustila, akni, a često nastanu i sekundarne infekcije (obično strepto i stafilokoke).

Oboljenje, zbog raspadnih produkata, karakteriše i jasno ispoljena alergijska reakcija. U težim slučajevima javljaju se otoci po telu (kod dobermana veoma često u donjem delu nogu). Putem limfotoka produkti se šire po organizmu i dolazi do generalizacije procesa. Pas je neveseo, ne jede, uglavnom leži i dolazi u vrlo teško stanje.

DIJAGNOZA

Važno je rano postaviti dijagnozu. Sumnju na oboljenje izaziva pojava diskretnih promena na koži, uglavnom na glavi psa. Sigurna dijagnoza se postavlja na osnovu kutanog isečka. On se uzima sa ivice promenjenih mesta. Na preparatu se vrlo lako uočavaju prouzrokovači, naravno ukoliko su prisutni.

TERAPIJA

Terapija je dugotrajna i zahteva mnogo truda. Može trajati i nekoliko meseci. Važno je lečenje početi što pre. Kao prvo, bitno je obezbediti maksimalno dobre uslove smeštaja, kvalitetnu ishranu pogotovo u odnosu na sastav proteina.

Psa treba redovno čistiti od parazita. Daju se i antiparazitici širokog spektra koji deluju na artropode i na nematode. Ovi preparati remete neurotransmisiju i dovode do paralize i uginuća parazita. Kao dobar se pokazao ivermektin. Psi ga dobro podnose u propisanim dozama izuzev nekih rasa kao što su škotski ovčar ili bradati koli. Može se aplikovati subkutano, a može i peroralno. Obolelog psa treba i kupati u određenim vremenskim intervalima. Kao dobar se pokazao preparat amitraz u propisanoj koncentraciji. Pozitivno deluju i visoke doze tokoferola. Uvek su indikovani i antibiotici širokog spektra zbog sekundarnih infekcija, a zbog uvek prisutne alergije, kortizonski preparati ili anihistamimici. Preko hrane davati preparate koji povoljno deluju na dlačni pokrivač. Naravno, ovo je samo jedan od mnogih načina lečenja.

Međutim, vrlo često se i posle obnavljanja dlake i prividnog oporavka jave recidivi čija pojava može biti vezana za razne faktore (na primer, veoma često kod kuja u narednom estrusu).

PROGNOZA

Dakle, prognoza je uvek dubiozna, terapija skupa i dugotrajna, recidivi česti, pas zaostaje u razvoju u najbitnijem periodu, pa se ponekad postavlja pitanje efikasnosti lečenja ovog kožnog oboljenja pasa.

NATURA broj 20 (oktobar 1998)

Natura Online (17.2.2009)