STANJE REPRODUKCIJE KONJA U NAS

Utvrđivanje priplodne sposobnosti kobila

U sadašnjim uslovima nerešenih odnosa u privredi, stočarstvu i poljoprivredi, redovna reprodukcija kobila u našoj zemlji zastupljena je samo kod oko 33 odsto grla, a neredovno se ždrebi (svake druge godine) oko 67 odsto kobila od ukupno oko 60.000 koliko ih ima u nas, sa tendencijom opadanja, najčešće zbog starenja i raslojavanja sela - izneli su u svom referatu, na seminaru održanom u Zobnatici, profesori beogradskog Veterinarskog fakulteta* pokušavajući da odgovore i na pitanje šta bi trebalo uraditi kako bi se ova najplemenitija životinja vratila u naše štale i ergele

Grupa autora* / Foto: Đ. Kazančev

Konj, kao verni pratilac čoveka kroz vekove, prolazio je i prolazi kroz različite faze svog razvitka i opstanka na Zemlji. Od davnina upotrebljavan u svim čovekovim aktivnostima i istorijskim događajima, konj je potisnut mašinama i industrijalizacijom, a vraćen na sportska borilišta i olimpijade kao najplemenitija životinja. Značaj konja raste u sportu, zavisno od ekonomske snage zemlje i odgajivača, i u medicini u proizvodnji seruma i antitela (za vakcine i anatoksine).

U sadašnjim uslovima nerešenih odnosa u privredi, stočarstvu i poljoprivredi, redovna reprodukcija kod kobila u našoj zemlji zastupljena je samo kod oko 33 odsto grla, a neredovno se ždrebi (svake druge godine) oko 67 odsto kobila. Broj kobila je oko 60.000 sa tendencijom opadanja, najčešće zbog starenja i raslojavanja sela.

Stanje našeg konjarstva

Strategija razvoja konjarstva u nas mora da se suoči sa činjeničnim stanjem da u konjarstvo ulažu samo imućniji domaćini i ljubitelji konja i konjičkog sporta. U konjarstvo, kao granu stočarstva, veoma se malo ulagalo posebno u poslednjih pet godina. Za razvoj konjarstva, u pojedinim regionima, veliku zaslugu imaju tradicija, kao i galopske i kasačke trke, posebno u velikim gradovima (oko Beograda, Požarevca, Šapca, Subotice i Pančeva) i još nekoliko manjih mesta u Srbiji.

Konjarstvo na ergelama, u novim uslovima privređivanja na imanjima, zbog velikog odliva kapitala iz poljoprivrede u druge privredne grane, danas se sve više suočava sa brojnim nestašicama. One dovode do neminovnog pada i broja i kvaliteta u konjarstvu, posebno kada je reč o engleskom punokrvnjaku koji se gajio i gaji u nas.

Sa gledišta reprodukcije, ergele su bez saradnje sa fakultetima i institutima koji imaju uvid u reprodukciju konja i koji mogu da pomognu razvoj konjarstva i unapređenje reprodukcije konja.

Stanje konjarstva neminovno utiče na reprodukciju koja je sve više prepuštena sama sebi. Sve više se, spontano, ljubitelji konja i odgajivači sami javljaju za rešavanje problema reprodukcije i lečenje steriliteta njihovih kobila.

U poslednjih pet godina postoji tendencija u narodnom konjarstvu da se sve više gaji lipicanska rasa konja i da se formiraju manje privatne ergele lipicanskih konja sa kvalitetnim grlima.

Postoje i reprodukcioni i zdravstveni problemi kod većeg broja kobila koje su se ždrebile i zbog toga im treba pokloniti pažnju. To je razumljivo, jer sva ždrebad punokrvnih kobila imaju veliku materijalnu vrednost, a uzgajivači konja i ergele zavise od reproduktivnih performansi kobila.

Od reprodukcionih poremećaja kod kobila susretanih na 2.000 grla, u poslednjih nekoliko godina, najčešće su lečene:

• Aciklije (afunkcije i hipofunkcije jajnika - funkcionalne smetnje u toku folikularne faze i ovulacije), atrezije folikula, cistična stanja na jajnicima, funkcionalne smetnje u toku lutealne faze, tj. ovarijalne disfunkcije na početku i kraju sezone propusta (februar-jun) našli smo kod 33 odsto grla ili kod 660 kobila;

• Anestrije smo našli kod 16 odsto grla ili 320 kobila;

• Endometritise, najčešće subkliničke vrste, našli smo kod 21 odsto kobila ili 420 grla;

• Ciste jajnika našli smo kod 140 grla ili 7 odsto;

• Poremećaje polnog ciklusa, produžen ciklus na 28 i više dana ili skraćen na 18 dana, našli smo kod 220 kobila ili kod 11 odsto;

• Poremećaje ciklusa bez kliničkih nalaza nepoznate etiologije našli smo kod 240 grla ili 12 odsto kobila.

U jednom ciklusu u sezoni, ili u više sezona uzastopno, često samo klinički nalazi ne mogu da nam daju prave informacije o poremećaju kod kobila bez bakteriološkog pregleda uterusnih briseva. Posle utvrđivanja antibiograma pristupili smo lečenju određenog broja kobila odgovarajućim antibioticima.

Ispitivani poremećaji reprodukcije često se isprepliću i prelaze iz jednog oblika u drugi, a svi nabrojani poremećaji izazivaju u oko 60 odsto kobila privremeni ili trajni sterilitet.

Ždrebnost lečenih kobila kretala se oko 30 odsto, a vrlo je teško pratiti sve lečene kobile koje su imale reprodukcione poremećaje, a u više sezona izlečeno je 603 kobile, koje su se ždrebile u toj i u narednim pripusnim sezonama.

Ne postoji univerzalni pristup dijagnostici i terapiji reprodukcionih poremećaja. U dijagnostici, pored kliničkih i laboratorijskih metoda pregleda, uključivanjem metode ultrazvuka, u najranijem periodu ždrebnosti, kod visokovrednih grla možemo brže i bolje da otklonimo reprodukcione smetnje kod kobila.

Šta uraditi?

U cilju pravovremenog otkrivanja reprodukcionog poremećaja plodnosti u kobila, koja je prirodno niža nego u drugih domaćih životinja i iznosi oko 55 odsto, treba pristupiti sledećem:

• Oformiti centralnu laboratoriju na nivou cele zemlje na fakultetima iz problematike sa kojom se oni bave - na poljoprivrednom za selekciju i ishranu, a na veterinarskom fakultetu citogenetiku, hematologiju i biohemiju, a na institutima mikrobiologiju i virusologiju koje će biti uz dotacije i kontrolu Ministarstva za vodoprivredu, šumarstvo i veterinu;

• Organizovati u jednom centru (opremu za preglede i aparate) da se vrši pregled svih vrednijih kobila metodom ultrazvuka, u proleće i jesen, radi povećanja broja ždrebnih kobila;

• Izvršiti licenciranje pastuva za sve rase i uvesti premije za ždrebne kobile i omice;

• Oformiti stručni tim za praćenje reprodukcije kobila tokom cele godine u svim opštinama u zemlji, a svu ždrebad obeležavati i, koliko je to moguće, selekcionisati;

• Organizovati, pored dosadašnjih smotri, takmičenja i izložbe konja u svim krajevima, nove izložbe konja i uvesti nagrađivanje za kvalitet pastuva, kobila i omica;

• Raditi na pojačanom propagiranju i razvoju konjarstva preko konjarskih organizacija i zadruga svuda gde je to moguće;

• Premirati proizvođače hrane, minerala i vitamina za konje prema njihovom udelu u razvoju i proizvodnji hrane;

Sve mere podrediti cilju, a to je dobijanje većeg broja kvalitetne ždrebadi svake godine, i razmisliti o formiranju mesta za sajam konja i aukcijsku prodaju konja jednom godišnje.

* T. Petrujkić, V. Miljković, G. Mrvoš, D. Vuković, S. Veselinović, G. Tikvicki, J. Bojkovski, N. Popović, V. Ivkov i S. Radojčić - Veterinarski fakultet u Beogradu, (Referat, Zobnatica,  7. septembar 1996)

Natura broj 9 (oktobar 1996)

Natura Online (18.11.2009)