Natura broj 15, septembar 1998, strana 56, format A4, download 20,2 MB

Umesto uvodnika

TREBA LI I ZA OVAJ VID NOVINARSTVA - HRABROSTI?

Veterina

KUGA GOLUBOVA

Neotporan na uobčajene dezifisijense, paramixo-virus napada golubove najčešće peroralne, kroz usta ili preko inficirane hrane. Infekcija može nastati i preko sluzokože oka i organa za disanje. Dokazano je da neki ektoparaziti kao i razvojni oblici endoparazita (glista) mogu preneti virus, ali on se lako prenosi i vazduhom (aerogeno). I čovek može preneti virus na svojoj obući i odeći, dok su glavni izvor zaraze ptice koje se hrane zajedno sa obolelim golubovima, kao i miševi i pacovi.

Veliki intervju: Predsednik Disciplinskog suda Jugoslovenskog kinološkog saveza, kinološki sudija Obrad Škipić, dipl. pravnik

KOFOM VODE SE NE GASI POŽAR!

O okrivljenima i onima koji okrivljuju, poziciji i opoziciji, najčešćim incindentima u i oko izložbenih ringova, (ne)znanju sudija i potrebi njihove stalne provere, nameštanjima i nužnosti za disciplinskim kaznama, "dobrim" i "lošim" momcima, prošlom i sadašnjem, prenošenju ovlašćenja na one na koje se neka prava nikako ne mogu preneti, praznim kasama kinoloških društava i uticajima moćnih sponzora na njih, raznim "muzičkim željama" koje nas kinološki vrh ispunjava čak i onima koji nemaju ni dinara za organizaciju kinoloških priredbi, o rastućem nepoverenju izlagača u sudije i njihovom sve češćem vređanju, jagmi za sudijskom legitimacijom u kojoj je upisano 250 rasa, a da se čestito ne poznaju ni dve, hipokriziji i kukavičluku kinoloških poslenika da se pogleda istini u oči, ali i o načinima i realnim šansama da se aktuelna problematična situacija prebrodi, dobrim stranama naše nacionalne kinološke identifikacije, kao i o tome šta je pravi zadatak Disciplinskog suda, na čijem čelu je Obrad Škipić, ekspert za šarplanince, koji tvrdi da neke njegove kolege mogu ceo dan suditi nekoj rasi a da nisu sasvim sigurni da li su i kada pogrešili ring, izložbu...

Razgovarao Dušan Marinović

Lovna kinologija

Mala škola velike obuke (6)

KAD DIVLJAČ POLETI

Mirnoća na pucanj pri poletanju divljači, naredna je vežba u obuci lovačkih pasa. No, pre nje sa našim učenikom moramo rasčistiti dve važne stvari. Koje?

LOV JAMARENJEM

Jamarenjem se uglavnom love lisica i jazavac. Lov pod zemljom ima najviše uspeha u periodu od januara do maja, a za tu vrstu lova najčešće se koriste nemački lovni terijeri mada se u svetu koriste i foksterijeri i jazavičari. Jamarenje je vrlo naporno za pse, jer je to za grabljivice - borba za život.

Primena genetike u kinologiji: Incest (3)

IZLAZNE JEDINKE

Rase

Izmene iz SV-a

IZMENE U STANDARDU NEMAČKOG OVČARA

Škotski ovčar - Koli (3. deo)

ŠTA SE DOGODILO SA RASOM?

NJUFAUNDLENDSKI PAS

O poreklu njufaundlendera i njegovom prispeću u Kanadu postoji više hipoteza, ali ono što je sigurno jeste to da je taj pas nagonski spreman da ide u vodu i da čak i tamo pomogne ljudima u nevolji.

Ko je ko?

NEMAČKI OVČAR ILI - VUČJAK?

Što u šali, što u zbilji (neznanju) nemački ovcarski pas, kako mu glasi puno rasno ime, često biva neprimereno oslovljavan kao - vučjak! Izraz je duboko ukorenjen u narodu, tako da mnogi i ne znaju pravo ime rase koju pod tim imenom podrazumevaju. Ko je, u stvari, vučjak i postoji li takva rasa?

Piše Milan Medić

Radna kinologija

Alf Nordfelsen

UTEMELJIVAČ RADNE LINIJE?

Nastavljajući priču o krvnim linijama došli smo do uzgojne vododelnice koja je razdvojila eksterijerne i radne nemačke ovčare. U tom procesu diferencijacije značajno mesto pripalo je Alfu Nordfelsenu za koga mnogi smatraju da je rodonačelnik radne uzgojne linije nemačkih ovčara.

U poseti: Darko Ostojin, vlasnika odgajivačnice nemačkih ovčara "Tiganjica"

SVETSKA KLASA U BANATU

Iz sveta

Šta je novo u nemačkom pravilniku za uzgojne smotre i za saveznu izložbu sa uzgojnom preporukom?

KORENITE I BLAGO ČUDNE PROMENE

Pod lupom

KAKO SU SE POMIRILI OBRAD ĐOKIĆ I SLOBODAN ĐINĐIĆ?

Radni ispit

NOVI IPO PRAVILNIK

Šampionati

SV - Bundessiegerzuchtshau Dusseldorf

ŠAMPIONAT ZA NEMAČKE OVČARE

U slici i reči, sa kompletnim plasmanima, naši reporteri opisuju sve ono što su doživeli na toj najprestižnijoj izložbi za nemačke ovčare

UNUTRAŠNJI KOLOR POSTER

Dusseldorf - SV - Bundessieger zuchtshau

Rottweil

ADRK KLUBSIEGER

Specijalke

Specijalizovana izložba za nemačke ovčare u Novom Bečeju

SPENO

Dalmatinski psi

NAISSA KUP

Izložbe

CAC Subotica, CAC Stajićevo, CAC Golubac, CAC Veliko Gradište, CAC Obrenovac, CAC Valjevo...

Ispovest vlasnika rasnih pasa

MEDINA PRVA BRAČNA NOĆ

Felinologija

SVETA BIRMANSKA MAČKA

PERSIJSKA MAČKA

ŠTA MAČKE ... VOLE ... I NE VOLE

KAKO NA PRAVI NAČIN BRINUTI O MAČKI?

MAČKE NA (PSIHIJATRIJSKOM) KAUCU

Hipologija

Toplokrvni i hladnokrvni konji

ARISTOKRATE I ... ONI DRUGI

MOĆ SNAGE

Konji koje su upotrebljavali fabrikanti piva u Ujedinjenom Kraljevstvu rođeni su kao "dobri kolosi". Lako je razumeti i zašto: uprkos svojoj ogromnoj konstituciji ti konji ne samo da su bili blage naravi, mirni i strpljivi, već su bili i ostali i - neumorni radnici.

RECORDS AND FACTS

Akvaristika

Kakav akvarijum izabrati?

PO MERI RIBA I VAŠEG PROSTORA

Kakav akvarijum kupiti ili napraviti? To je pitanje za svakog pravog početnika-akvaristu, a i za onog ko ima skromna iskustva. Da ne bismo činili početničke greške prvo treba da se odlučimo kakav akvarijum želimo da kupimo i uredimo. Ta odluka, međutim, zavisi pre svega od navika i životnih potreba određenih vrsta riba koje želimo da imamo u našem akvarijumu.

Iskustva čitalaca

KAKO GAJIM PIRANE?

Duže vremena gajim omanje jato pirana (Serrasalmus nattereri, Kner, 1860) u akvarijumu od 250 litara u kome je dno prikriveno sitnijim šljunkom i u kome je nekoliko krupnijih biljaka sa robusnim listovima

Piše: Željko Mutavdžić, novinar

NAPOMENA I ODGOVOR UREDNIKA

Piše Vasilije Latinkić, akvarista

Naše slike i prilike

AKVARIJUM ODAJE AKVARISTU

Zgode i nezgode

Bačka Palanka: Zlatni kotlić Dunava

KIŠA ZAPRŽILA ČORBU

Ornitologija

NIMFE

Nauka

Izdavački poduhvati

KUVAR SAMONIKLOG BILJA

Istraživanja

ŠUME ĐERDAPSKE KLISURE

Lekovito bilje

ISTORIJSKI RAZVOJ

Pretećom i lekara i apotekara možemo smatrati onog čoveka koji je, u dalekoj prošlosti, prvi došao na misao da, recimo, na svoju ozledu stavi list bokvice ili neki drugi koji će mu ublažiti bol. Nema sumnje da se zatim ta veoma stara veština lečenja lekovitim biljem, dalje razvijala sticanjem dragocenih iskustava. Ali, najstarija saznanja o upotrebi biljaka, kao sredstva za lečenje, potiću još iz Biblije, zatim iz zapisa Indijaca i slavnih lekara starog veka, među kojima je i papirus Eber. O lekovitom bilju pišu međutim i drevne knjige starih naroda u kojima su izneta njihova verska i filozofska shvatanja: Pent-Sao kod Kineza, Veda kod Indusa, Papirusi kod Egipćana... Lekovito bilje spominju i Herodot, Aristotel i Homer, ali su tek Hipokrat i Dioskorid dali značajna i važna dela koja su imala veliki uticaj na razvoj medicine i farmacije i mnogo vekova nakon nastanka.

Lekovito bilje i nove inicijative

KAMILICA NA PLANTAŽAMA

Kaktusi

PRESAĐIVANJE I ZALIVANJE

U zdravom telu - zdrav duh

SHOTOKAI KARATE - DO
Jedan entitet duha i tela

Oglasi & Reklame