UTICAJ VODE NA USPEH U RIBOLOVU

Posvetiti malo vremena detaljnom posmatranju vode na kojoj se lovi pre početka ribolova možei te kako uticati na njegov ishod

Piše Stevan Banković

Prehrambena aktivnost riba grabljivica, između ostalog, uveliko zavisi i od uslova vode na kojoj se lovi, odnosno njenoj temperaturi, nivou i boji.

TEMPERATURA

Kada je reč o temperaturi, naravno, ona zavisi od meteoroloških uslova: sunca, kiše i vetra, ali pre svega od temperature vazduha. U rekama, zbog vodenog protoka, temperatura je prilično ujednačena u svim slojevima vode. Ovo ne važi za mrtve rukavce i uvale i tu se u proleće grabljivice okupljaju radi mresta, ostatak godine se neprestano prilagođavaju temperaturnim varijacijama.

Za ribolov su najgore nagle promene. Na primer, iznenadni pad temperature vode u većini slučajeva grabljivicama smanjuje apetit. Potrebno je tada čekati dva do tri dana pre nego što se počnu ponovno normalno hraniti.

Za razliku od tekućih u stajaćim vodama se mogu uočiti velike razlike u temperaturi vode, zavisno od dubine. Leti, na primer, voda na površini može dostići 20º, dok 20 metara dublje ona retko prelazi 10º Celzijusa.

Zimi je situacija obrnuta: površina ribnjaka i jezera često je zamrznuta, dok se na dubini od dvadeset metara temperatura može održati na 10º C. Zahvaljujući redovnom merenju temperature pri svakom izlasku u ribolov ustanovili smo da se najpogodnija termička zona, manje-više tokom cele godine, i za skoro sve ribe grabljivice nalazi na temperaturi od 13 do 16 º C.

NIVO

I nivo vode utiče na aktivnost grabljivica, posebno smuđa. U rekama, kada vodostaj naglo opadne, smuđ traga za dubokim mestima kao i svim izvorima sveže vode bogate kiseonikom, kao što su prilivi potoka ili mesta ispod brana. Za vreme porasta vodostaja usled prolećnih i jesenjih kiša prehrambena aktivnost smuđa uveliko se povećava. Što voda više raste, sve je manje raspoloživih mesta najčešće blizu obale, a na svakom mestu broj riba je veći. Ovaj fenomen je naročito uočljiv za vreme porasta voda.

BOJA

U pogledu boje vode iskustvo je pokazalo da štuka više voli prirodno zatamnjene od svetlih voda. Međutim, u prljavim vodama usled jesenjih kiša, na primer, retko kada dobro grize, za razliku od smuđa koji je tada izuzetno aktivan i čini se prilično neoprezan, nego što je to slučaj u bistrim vodama.

Glas javnosti (27.12.2009)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<