DILEMA: DA LI JE KONOPLJA BILJKA NARKOMANA ILI STRATEŠKA ČAROBNA BILJKA?

Ko se boji marihuane još

Konoplja (Cannabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stoćna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje kao cigara. Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola - kao muška i šenska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma.

Piše: Ivona Živković

Muška i ženska konoplja potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područje drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda "čarobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada, pre više od 8.000 godina, naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji.

Da li su se pre 8.000 godina u Sumeru oblačili u životinjsku kožu ili su možda znali za tkanje od konoplje? Čime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade? Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6.000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja. Zovu je još gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.

"Gandža je, među Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji", primetio je Karl Sejgan.

Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: "Posejaću za njih biljku o kojoj će se nadaleko ćuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji" (Jezekija 34/29).

I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nađete po radnjama).

BILJKA ZA SVE

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u Sjedinjenim Državama. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila najisplativiji usev na tršištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40.000 tona.

Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17. i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.

Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjem konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to rađeno ručno močenjem. Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Novinar i publicista Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji, tvrdi i da je rat 1812. vođen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseće izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 odsto svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.

Prva Biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su rađene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seće drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrošava prirodnu okolinu", zapisano je u američkom biltenu br. 404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni ceđenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgrađivali. Trebalo bi ih samo posle upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrađuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagađuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije. Kvalitetne boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u Sjedinjenim Državama za proizvodnu boja do 1935. godine.

Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke medicinske asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo.

Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalazak brzog dekortikatora, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.

Preko pet stotina biorazgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali...

KONOPLJA DOBILA NEPRIJATELJA

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Građanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division", posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bio je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Ukoliko bi Vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagađivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harija J. Inšlingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.

Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

Kako primećuje Dag Jurči, tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio, smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji "bejbi-bum generacije iz 1957."

Danas svi znamo da je marihuana isto što i "indijska konoplja" i da je to opasna droga. To je najčešće i sve što znamo o konoplji, mi iz "bejbi-bum" generacije. Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača marihuane, odnosno Cannabis sative donet je 14. aprila 1937.

Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj odbor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima.

Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Inšlinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigaru i da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo).

I zakon o oporezivanju uzgajivača Cannabis sative je prošao. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon. Septembra 1937. najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu.

Kada je Američko lekarsko udruženje shvatilo da je marihuana, u stvari, pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno.

Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio je tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona.

Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tršištu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala je da se uvozi.

___________

Kvalitetan džins

Skoro 80 odsto odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina... bilo je napravljeno od konoplje, sve dok 1820. godine nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni džins koji je pravio "Levi Štraus" bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke.

Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?

___________

Medijske i naučne laži

Vilijem Rendolf Herst je tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge.

Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane, navodno, obilato uprašnjavalo među crnačkim većinskim stanovništvom. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i nemorala mnogih mladih žena.

Ova medijska kampanja trajala je tri godine.

U tom periodu snimljeni su i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana - tajni ubica mladih" (1935) i "Marihuana: Đavolje seme" (1936). Na kraju filma "Cigara ludila" ispisana je poruka: "Prenesite svojoj deci".

Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da zastraši građane. Cilj je bio da kroz Kongres prođe zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je marihuana u stvari konoplja, to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove marihuana već je bio prisutan.

___________

Parlament odlučuje

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao krenula je žestoka kampanja Ministarstva za poljoprivredu SAD koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola: "Konoplja za pobedu!"

Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350.000 jutara sa konopljom. Izgrađena je i 71 farma za njenu obradu.

Čim je rat završen pozicija konoplje je, igrama u parlamentu, preko korumpiranih političara u "najdemokratskijoj državi na svetu", ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju.

Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Inšlinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, međutim, rekao sve suprotno ranijoj tvrdnji: tih godina u vreme makartizma, kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružja), marihuana je, po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom".

Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanja konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, a posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju.

___________

Tabloid - List protiv mafije, broj 141 (15.1.2007)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<