TERARISTIKA - GMIZAVCI

Zmije - važna karika u prirodi

Kako razlikovati otrovnice od neotrovnica na Balkanu? Da li su sve zmije podjednako opasne  i da li je naše elementarno nepoznavanje gmizavaca sasvim dovoljno opravdanje za njihovo paranoično uništavanje - pitanja su na koja odgovore nudi naš stručni saradnik iz Sremske Mitrovice

Piše Mihajlo Stanković

Zmije Balkanskog poluostrva važan su deo faune ovog dela Evrope. Neke od zmija našeg podneblja opasne su otrovnice i ima ih mnogo; svojim smrtonosnim ujedom prava su opasnost za stanovništvo koje, nažalost, uz stručnjaka pa i zoologa, često ne znaju da razlikuju otrovnice od neotrovnica. Zato većina ljudi, u velikom strahu, pa i mržnji prema svim životinjama koje gmižu, uništava sve zmijoliko što se kreće. Tako stradaju i zmijoliki gušteri slepići i blavori koji su, inače, bezazlene, pa čak i korisne životinje.

Zmije sačinjavaju naročitu grupu životinja koje se jasno razlikuju po telesnim odlikama od ostalih kičmenjaka. Zajedno sa gušterima zmije su svrstane u klasu gmizavaca (reptila). Jedna od spoljnih karakteristika zmija je i njihov "ledeni pogled". Izraz je potekao otuda što zmije nemaju očne kapke. Takođe, ono što je naročito osobeno za zmije su i njihove kosti vilice. One su veoma pokretljive i elastične što zmijama omogućava da progutaju plen i nekoliko puta veći od njihove glave.

Zmije su izraziti poikilotermni organizmi, odnosno životinje sa promenljivom telesnom temperaturom; ona zavisi od spoljne temperature i zato su zmije uglavnom aktivne za vreme sunčanih dana. Kopnene zmije se pokreću vijuganjem tela, pomažući se vrhovima rebara.

U principu, ne postoji morfološka odlika po kojoj bi se, na osnovu spoljašnjeg izgleda, moglo zaključiti koja je zmija otrovna a koja ne. Međutim, u našim krajevima se ipak može grubo odrediti pripada li zmija otrovnicama ili neotrovnicama. Kako?

Kod nas nijedna otrovnica ne dostiže dužinu od jednog metra (najviše su dugačke do 75 centimetara).

Neotrovnice su tanke i dugačke; telo im se završava dugačkim repom, a glava prelazi postepeno u vrat.

Otrovnice su kratke, zdepaste i trome, sa karakterističnim repom i glavom koja je - jasno odvojena od vrata.

U našim krajevima žive dve otrovnice u kontinentalnom i brdsko-planinskom pojasu i još dve u primorskom delu. Najpoznatije otrovnice kod nas su šarka (Vipera berus), koja naseljava ravnice, brda i planine i poskok (Vipera amodites) koja naseljava samo planinske krečnjačke terene.

Poskoka ćemo lako prepoznati po roščiću na vrhu glave, a šarku po cik-cak šari na leđima (po tome je i dobila ime). Inače, obe otrovnice imaju jak nervni otrov.

Jedna od značajnih uloga zmija u prirodi je, između ostalog, i ta da regulišu brojnost glodara. Poznato je da jedna zmija može za mesec dana da pojede od 30 do 50 glodara što, na svoj način, doprinosi održavanju prirodne ravnoteže. Isto tako, kod nas postoje krajevi gde su zmije maltene domaće životinje, pa ih često i zovu "kućne zmije". To su najčešće smukovi (Elaphidae) mada je i ta vrsta zmija sve ređa kod nas jer je čovek besomučno uništava.

Naime, pokazalo se da tamo gde je bilo smukova broj glodara nikada nije bio veliki, odnosno da su upravo te zmije regulisale brojnost raznih miševa i pacova.

Na kraju, treba naglasiti da nema razloga ubijati zmije samo zato što ih ne poznajemo. Jer, one su neizostavna i važna karika u prirodi, a čoveku mogu biti od velike koristi i pomoći na različite načine.

Natura broj 10 (decembra 1996)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<