PTICE KUĆNI LJUBIMCI

Ara i kakadu papagaji

Piše Borivoje Vasić, ing

Are su najveće vrste papagaja i veoma lepe boje. Lako se drže u kavezima. Domovima ovih papagaja su srednja i južna Amerika. Žive u šumama, u jatima. Obično, gnezdo prave u šupljinama drveća. U prirodi se hrane raznim plodovima i semenjem.

Najradije se drže u parkovima i zoološkim vrtovima gde predstavljaju pravu atrakciju. Nisu baš talentovani za učenje ljudskog govora, ali zato dugo žive, više od 150 godina.

Odgajaju se u velikim kavezima i letelicama-kućicama, i to od metala.

Are se teže sparuju u kavezima, te treba biti pažljiv i obazriv. Prilikom parenja treba staviti u jednu letelicu dva do tri para ovih papagaja i ne treba ih više rasparivati. Prostorija gde se are pare treba da je topla. Poznato je da su are dobri roditelji.

Ara ima više vrsta, a najpoznatije su:

• svetlocrvena araili arakanga (Ara macao),

• zelenokrila ara (Ara chloroptera),

• žutoprsa ili modrožuta ara (Ara ararauna),

• modra ili plava ara (Ara giacynta) i

• vojnička ara (Ara ambigua).

Arakanga (Ara macao)

Veoma je lepe boje, dug 80-90 centimetara. Hrani se suncokretom, ovsem, pirinčem, kuvanim kukuruzom. Voli voće i povrće i to jabuke, banane, grožđe, zelenu salatu i slično. Rado jede kuvano jaje, keks...

Drži se u većim metalnim kavezima, a može i na postolju, stalku.

Uspešno se pari u domu, ali, uglavnom, u većim letelicama. Gnezdo mu je kućica bez dna, koja se postavlja na zemlju. Snese dva do tri  jaja, a na njima leži 23-25 dana. Mladunci se osamostale posle osam do deset nedelja.

Teže se uči ljudskom govoru i treba biti duže vreme strpljiv.

Zelenokrila ara (Ara chloroptera)

Ova vrsta are slična je arakangi, veoma je lepa i iste veličine. Hrani se i odgaja kao i arakanga.

Modrožuta ara (Ara ararauna)

Ovo je najlepša ara, čija dužina iznosi 80-100 centimetara.

Hrani se kuvanim kukuruzom, pirinčem, suncokretom i slično, kao i arakanga. Drži se u metalnim kavezima, lako se pripitomljava i uči ljudskom govoru. Lako se pari u letelicama.

Nosi dva do šest jaja, u gnezdu veličine 50x50, visine 80 cm. Na jajima leži 23-26 dana, a mladi ostavljaju gnezdo posle 10-12 nedelja.

Kakadu (Cockatoo)

Kakadu su veoma snažni papagaji, zdepastog tela, snažnog kljuna, a mnogi imaju interesantnu ćubu na glavi. U prirodi žive u Australiji, Novoj Gvineji, Filipinima, Tasmaniji, Molučkim ostrvima itd.

Ovoj vrsti papagaja pripadaju:

• žutoćubasti kakadu,

• molučki,

• beloružičasti i

• mali ružičasti kakadu.

Beli kakadu (Plyetoloplous galeritus)

Veoma je omiljen i rado držan papagaj. Veličine je 50 centimetara. Bele je boje, a ima dugu, špicastu ćubu sumporastožute boje. Perje na donjoj strani krila i repa ima žućkasti otsjaj. Kljun mu je crn, a noge sive.

Hrani se semenjem ovsa, prosa, kuvanim kukuruzom i suncokretom. Voli voće i povrće i to šargarepu, jabuke, kruške, jagode, grožđe, razne bobice i slično. Kavez za ovog papagaja treba da je prostran i metalan, od žice.

Ovi se papagaji lako pripitome, privrženi su ljudima i lako uče ljudski govor.

Pare se u letelicama ili većim kavezima. U gnezdo, sandučić, najbolje od šupljeg drveta, snese dva jaja na kojima leži 30 dana. Mladi napuštaju gnezdo posle dva meseca i treba ih hraniti kuvanim jajetom.

Molučki kakadu (Plyctoloplus maluccersis)

Ova vrsta papagaja rado se viđa u domovima.

Osnovna mu je boja bela sa crvenom ćubom. Perje mu ima ružičasti odsjaj, na grudima i crvenkasti. Dužine je 50 centimetara.

Drži se u većim kavezima ili na postolju, stalku od drveta. Hrani se slično kao i beli kakadu. Lako se pripitomi i uči ljudskom govoru.

Dobijanje mladih ove vrste je veoma teško.

Ružičasti kakadu su, takođe, veoma omiljeni, lepi i cenjeni papagaji. Pored lepe boje perja, lako se drže, hrane i odgajaju u kavezima.

(Iz knjige "Ptice kućni ljubimci: Papagaji, kanarinci i šumske pevačice")

Natura broj 10 (decembar 1996)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<