OSNOVNI TIP RASE

Kratkodlaki čau-čau

Smatra se da je kratkodlaki čau-čau osnovni tip ove rase. Međutim, nije precizno utvrđeno koja je to kineska provincija iz koje potiče ovaj varijetet mada se sasvim pouzdano zna da čau-čau, koji su dolazili u Englesku, do kraja 1800. godine, nisu bili samo primerci sa dugom dlakom.

Pripremio i preveo sa italijanskog Dušan Marinović

Prvi Challenge Certificate bio je izdat jednom kratkodlakom psu 1899. godine. Ta crna ženka, zvana Yumsie, oštenjena je 1892. iz kombinacije pasa koji su uvezeni direktno iz Kine.

Gospođa Casella bila je jedan od najvažnijih odgajivača "kratkih''. Pošto je živela mnogo godina u Aziji, ona se vratila 1910. u Englesku ponevši sa sobom i nekoliko kratkodlakih čau-čaua. U razdoblju između dva svetska rata bilo je malo legala sa kratkodlakim primercima i oni nisu bili mnogo cenjeni.

Posle 1945. usledila je obnova rase iako kratkodlaki primerci i dalje nisu bili preterano popularni. Neophodno je pomenuti neke primerke. Među njima je Roemoss Recamier kojeg je odnegovao gospodin Roe. Taj priplodnjak paren je sa različitim ženkama koje su davale kratkodlake primeke, a koji su, dalje, takođe, "bacali'' iste takve primerke. Treba spomenuti i Nitram Nan Tao i Nitram Nao Nei koji su oštenjeni 1950. godine kod gospođe Martin.

Tokom šezdesetih godina 20. veka neki već poznati i priznati odgajivači preuzeli su brigu za ovaj varijetet kada i počinje mnogo stabiliniji odgoj kratkodlakih čau-čau. Godine 1965. primerak iz engleskog odgoja Penhow, vlasnice gospođe Veldhuis, postao je šampion Holandije. On je bio prvi kratkodlaki čau-čau šampion na svetu.

Današnji ponosni vlasnici kratkodlakih čau-čaua mnogo duguju engleskim odgajivačnicama Penhow, Baytor, Ukwong i Tanlap kao i holandskim Warnsborr i Van het Bosche Front. Naime, ti malobrojni odgajivači očuvali su taj varijetet upravo onda kada se sedamdesetih godina prošlog stoleća verovalo da će "kratkodlaki'' nestati. Na sreću, nije bilo tako mada su kratkodlaki primerci manje rasprostranjeni i manje popularni od dugodlakih.

Poslednju titulu šampiona, koliko nam je poznato, pripala je jednoj crvenoj ženki. Bila je to šampionka Holandije Tanlap Sleek Tinka, odgajivača gospođe Jakeman.

Kako sada izgleda, poslednjih godina, u nekim zemljama, primećuje se diskretan porast zanimanja za ovaj varijetet. Kratkodlaki čau-čau najbolje se odgajaju u Engleskoj što je i razumljivo s obzirom na njenu istorijsku vezanost za tu rasu, ali u Norveškoj, zemljama Beneluksa i u SAD.

Zanimljivo je da je američki standard iz 1925. obuhvatio i varijetet kratkodlakih čau-čaua da bi on 1941. godine bio izbačen iz istog standarda. Međutim, 1986. godine novi američki standard za čau-čau je nanovo reintegrisao i priznao kao varijetet i kratkodlake primerke.

Standard kratkodlakog čau-čaua je identičan onom za dugodlake primerke izuzev onog dela koji se odnosi na dužinu dlake i opšti izgled. S obzirom na to da su malo poznati, u Italiji ne postoje odgajivači koji odgajaju taj varijetet, ali bi to trebalo stimulisati iz više razloga. Osim što su to psi retko viđene lepote, kratkodlakim primercima te rase i te kako odgovara italijanska klima. Kako je klima naših suseda slična našoj, nije teško zaključiti, ovaj varijetet bi, uz nešto truda i finansija, veoma uspešno mogao da se gaji i na našim balkanaskim prostorima.

............

("I nostri Cani")

Natura broj 23 (mart 2011)

Natura Online (6.3.2009)