KINOLŠKA ISTRAŽIVANJA (3)

Agresivnost pasa

Na nauci zasnovani testovi ponašanja pasa pokazali su da od njihove suštinske sposobnosti "adaptacije", u najširem smislu reči, zavisi i njihova sposobnost da koriste pozitivne resurse okoline i sopstvene prednosti

Piše Marina Verga

Preveo sa italijanskog i pripremio Dušan Marinović

Marphee (1973) je otkrio različite reakcije prema čoveku kod dve linije poentera koji su, podvrgnuti testu u dobi od dva i 12 meseci, pokazivali tendenciju sve veće diverzifikacije.

Interesantne rezultate nudi nam i istraživanje razlika između polova koje je uradio Borchelt (1983). Pre svega "intraspecijalna" i agresivnost "dominacije" proizvod su koji zavisi i od pola i od činjenice da li su subjekti bili sterilizovani.

Razlike između polova u pojedinim karakteristikama ponašanja bile su označene i kod Hart&Hart-a (1989) koji smatraju da su mužjaci, mnogo češće nego ženke, podložni poremećajima u ponašanju. Po navedenim autorima to znači da su ženke mnogo pogodnije za dresuru, da ih je lakše držati u kući i da im je potrebno više ljubavi i naklonosti nego mužjacima koji, opet, manifestuju tendenciju ka igri, aktivnosti uopšte, destruktivnom ponašaju, ujedanju dece, ka odbrani teritorije i, u većoj meri nego ženke, ispoljavaju agresivnost prema drugim psima ali i tendenciju da dominiraju i nad samim vlasnikom. Naravno, takve zaključke treba posmatrati krajnje uopšteno jer oni proizilaze iz konteksta svakodnevnog života i iskustva svakog subjekta.

Među poznatijim studijama koje tretiraju odnos između genetike i ponašanja pasa neophodno je navesti one koje su sproveli na nemačkim ovčarima Humphrey&Warner (1934) i one koje su uradili na pet različitih rasa Scott&Fuller (1965). Oni su obradili razvoj ponašanja kod rasa: foks terijer, američki koker španijel, basenj, šetlandski ovčar i bigl.

Iz rezultata prvo navedenih autora je proizašlo, između ostalog, da su agresivnost i "inteligencija" kod nemačkih ovčara uvršćeni kao sposobnost učenja (shvatanja) i konsolidacije naučenog, zapravo, niske naslednosti dok bi one višeg nivoa bile - "nepoverenje" i "tendencija ka reagovanju".

Takođe, i iz Scott&Fuller-ovih rezultata evidentne su različite reaktivne tendencije, prevashodno kvantitativnog tipa. Na primer, kod kokera, između pet i 15 nedelja života, pojavljuju se ređe "borbe u igri" u odnosu na druge, dok kod biglova, takođe u istom periodu, postoji niži procenat slučajeva u kojima se dostiže kompletna dominacija među štencima. Sposobnost shvatanja (učenja i razumevanja), na osnovu istih testova, slična je kod različitih rasa, bilo da se posmatra prosečan broj učinjenih grešaka, bilo da je reč o potrebnom vremenu za učenje postavljenih zadataka.

Po istim autorima "kvantitativne stimulacije" jednog karaktera zavise i od jasne sposobnosti razlikovanja izvora genetičke raznolikosti i prilagođavanja, kao i "komponenti različitosti primećenih u samim rasama i uočavanjem razlika između genetskih refleksija i onih koje nastaju prilagođavanjem između subjekata jedne te iste rase" (Scott&Fuller,1965).

Isti autori smatraju da "naslednost utiče u velikoj meri i na emocionalnost", koja je, sasvim sigurno, povezana sa izražavanjem mnogih karakteristika ponašanja. Više nego naslednost, u složenom pojedinačnom ponašanju mogu se naznačiti i različite "reaktivne tendencije", manje ili više aktivnog tipa, bilo na nivou rase ili celog roda, kao i na nivou pojedinačnih subjekata. Na takvim tendencijama pojavljuje se cela gama iskustava koje organizam koristi, od rođenja, a možda i pre toga, pa i kasnije, i koja se zatim manifestuju kao "fenotip ponašanja", a koji je, opet, određen interakcijama između "određenih genetskih tendencija" i efekata uslovljenih prilagođavanjem.

Ono što je posebno evidentno pri sprovođenju "testova učenja", u kojima ponašanje subjekata zavisi u najvećoj mogućoj meri od tipa prethodno stečenih iskustava, jest to da od njihove suštinske sposobnosti "adaptacije", u najširem smislu reči, zavisi i njihova sposobnost da koriste pozitivne resurse okoline i sopstvene prednosti.

(Nastaviće se)

Natura broj 10 (decembar 1996)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<