ŽIVOTINJSKO CARSTVO: JEŽ

Detektiv sa bodljama

Ježevi imaju vrlo izoštren sluh, čak bolji nego mačke, psi ili vukovi, ali mogu i da nanjuše bubu ili larvu na dubini i od nekoliko metara

Ljudi znaju za ježeve veoma dugo. Još pre dve hilajde godina od osušenih i zategnutih ježevih koživa pravljeni su grebeni za ovčiju vunu. U nekim zemljama, pak, jede se meso ježa. Pa, ipak, o ježevima se malo zna. Dovoljno je reći da se prvi naučni rad o tim životinjama pojavio 1884. godine ali je i on bio sav posvećen ježevim bodljama.

Na samom kraju 19. veka počelo se sa proučavanjem života koji vode ježevi, pa se sada o tome mnogo zna. Na primer, danas je poznato da je im je sluh izoštreniji nego kod mačaka, pasa ili vukova. Poznato je i da im je čulo mirisa izuzetno razvijeno tako da ježevi osećaju bubu ili larvu u zemlji i na dubini od nekoliko metara. Međutim, vid im je slab. No, za noćnu životinju to i nije toliko važno. Jer, jež je aktivan uglavnom noću.

Leti jež spava gde stigne, ali pre nego što stekne potomstvo ženka gradi buduće boravište. Tu će na svet doći ježići - slepi, gluvi i golišavi. Postepeno će im se otvoriti oči, stvoriti uši i pojaviti bodlje. A zatim mama-ježica izvodi svoje mališane u šetnju. Mesec i po dana će ona voditi svoju dečicu kao koka svoje piliće, učeći ih šumskim mudrostima. Pred jesen se porodica raspada i svako kreće svojim putem.

Ježevi zimi samuju uvlačeći se u jazbinu gde padaju u zimski san, pri čemu temperatura njihovog tela pada na 34 stepena Celzijusovih. U to vreme, naravno, ježevi ništa ne jedu jer žive na račun nagomilanog potkožnog sala tokom jeseni. No, na takvom "sledovanju" ne može se dugo izdržati pa zato, već u rano proleće, mršavi ježevi, na čijoj koži bodlje bukvalno vise, počinju da trče po šumi u potrazi za hranom. U to vreme jež nije probirač - hrani se onim na šta naiđe.

Ježevi nisu gurmani. Jedu jagode, biljna semena, puževe golaće, crve, miševe, zmije, ali najviše jedu - insekte. Jež mnogo jede. U toku noći u stanju je da pojede toliko hrane koliko je i sam težak, a u proleće, kad je izgladneo, još više.

Preuzeto iz Politike (1.novembar 1996)

Natura broj 10 (decembar 1996)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<<