AKVARISTIKA: ISKUSTVA ČITALACA

Kako gajim pirane

Piše: Željko Mutavdžić, novinar

Duže vremena gajim omanje jato pirana (Serrasalmus nattereri, Kner, 1860) u akvarijumu od 250 litara u kome je dno prikriveno sitnijim šljunkom i u kome je nekoliko krupnijih biljaka sa robusnim listovima.

Pirane bije loš glas da su prave podvodne ubice koje su u stanju, u vodama Amazona, da za samo desetak minuta pojedu prase! Pored jakih vilica i oštrih zuba i život u jatu im je glavno oružje tako da žrtvu napada odjednom nekoliko stotina ili hiljada riba.

U pogledu ishrane pirana u akvarijumima ne treba ih hraniti suvom veštačkom hranom, već isključivo živom i komadima posnog mesa. Najviše im prija jelovnik u kojem su: tubifeks, kišne gliste, žive ribice i komadi goveđeg mesa. Ukoliko u toku dana ne pojedu svu hranu, treba je izvaditi da ne prlja vodu akvarijuma.

I posle dužeg odsustvovanja od kuće nisam imao većih problema sa ishranom mojih pirana. Na reci sam, pecaroškim čerencem, uhvatio 40-50 ribica, veličine 5-8 centimetara. Kod kuće sam ribice prvo dezinfikovao u blagom rastvoru hipermangana i potom ih sve odjednom pustio u akvarijum kod pirana. Po povratku, posle petnaestak dana, u akvarijumu sa piranama sam pronalazio još po jednu-dve nepojedene ribice.

*  *  *

Napomena urednika

Zahvaljujemo g. Mutavdžiću na iznesenim iskustvima u gajenju pirana. No, kako o piranama, ne samo među akvaristima, kruže mnoge zastrašujuće priče iznećemo još dodatnih podataka sa kojima raspolaže bogata akvaristička i ihtiološka literatura.

Serrasalmus nattereri, Kner, 1860, kako se naučno naziva ozloglašena pirana, koju je ihtiolog Kner naučno opisao još 1860. godine, pripada velikoj porodici Haracinida (Characinidae), rodu Serasalmine (Serrasalminae) u koji danas naučnici svrstavaju 16 vrsta (prema G. Sterba).

Pirane su ribe koje uglavnom žive u vodama sliva Amazona, Parane i Orinoka u Južnoj Americi.

U prirodi pirane narastu oko 35, a u akvarijumskim uslovima od 20 do 30 centimetara. To je riba ovalnog, duguljastog, sa strane spljoštenog, inače veoma jakog tela. Posebno se zapaža donja, veoma jaka vilica u kojoj ima 12 oštrih zuba veličine 6-8 milimetara. Zubi u gornjoj vilici su nešto manji. Zubima donje vilice, oštrim kao žilet, pirane kidaju meso žrtve, a zubi gornje vilice služe za prihvat već otkinute hrane.

Prema nekim autorima veoma teško se mogu uočiti razlike polova pirana samo ukoliko ih posmatramo spreda; tada je donji deo ženke zaobljen, a kod mužjaka ima oblik latiničnog slova V.

Do pre petnaestak godina se verovalo da je pirane nemoguće izmrestiti u akvarijumskim uslovima. To je, međutim, prvo pošlo za rukom odgajivačima u SAD.

Za mrest pirana je potreban akvarijum zapremine 500 litara, sa šljunkom i oblim kamenjem na dnu i grubim, jakim biljkama. Voda treba da je blago kisela (6,5 do 7,0 pH), ukupne tvrdoće oko šest stepeni, pri temperaturi 26-30º C.

Poznati ihtiolog dr Stanislav Rank, profesor Karlovog univerziteta u Pragu, utvrdio je da pirane ne podnose otpadne azotne materije i da pri povećanju koncentracije nitrita u vodi akvarijuma one postaju veoma ratoborne kada se međusobno ujedaju do istrebljenja. Profesor Frank je zapazio istu preosetljivost na suvišne nitrite i kod malih štukica roda Notobranchius. Pri većoj količini nitrita u akvarijumskoj vodi, krupniji mužjaci postaju toliko ratoborni da oni manji, bežeći pred njima, iskaču iz vode!

U akvarijumu, u kome gajimo pirane, voda treba da je besprekorno čista uz dobro prečišćavanje i stalnu kontrolu količine otpadnih azotnih materija koje pirane ne podnose. Prema iskustvima akvarista, jednoj odrasloj pirani treba da pripada 100 litara vode akvarijuma.

Poznati novinar "Politike" g. Đorđe Berar, dopisnik iz Zrenjanina, pre nekoliko godina je pisao kako je neki nesavesni akvarista, kada su mu dosadile, u neku baru "prosuo" pirane i tako je poribio tim opasnim ribama. Tada je g. Berar zaključio da će ubuduće Zrenjanici morati da zaobilaze tu opaku baru sa piranama.

Naravno, od svega nije bilo ništa! Pirane su sigurno odmah pougibale, pa je i to bila samo još jedna lepa priča o opakim piranama. Uostalom, zamislite šta bi bilo kada bi se one tako lako razmnožavale bilo gde?

Vasilije Latinkić, akvarista

Natura broj 15 (septembar-oktobar 1997)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<<