SAVETI ODGAJIVAČA

Da li vam je pas bolestan?

Svaki vlasnik želi, naravno, da mu pas, mačka ili drugi ljuubimac bude zdrav. Ali, ma koliko brinuli o njima ponekad se, ipak, pojave i kod njih zdravstveni problemi, oni mali ali i veliki. Kako ih prepoznati?

Piše Vesna Marković, odgajivač škotskih ovčara

Kao što znamo, psi ne mogu kazati kako se osećaju ili opisati  simptome bolesti. Stoga vlasnik mora da poznaje vrste bolesti koje njegov pas može da ”zaradi” i mora uvek da prati znake promena na svom ljubimcu. Sve što prime­tite, dakle, da nije u redu ili uobičajeno sa vašim ljubimcem (ali bez preterivanja, molim!), pomoćiće ne samo vašem psu, već i veterinaru da odredi dijagnozu, pa samim tim i da pristupi ispravnom lečenju.

Pošto mnogi vlasnici pasa ne mogu da priušte ličnog veterinara za svog ljubimca (iz finan­sijskih razloga, uglavnom), rešila sam, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, da pomognem kako biste i sami uspeli da prepoznate da li je pro­mena na vašem psu prolazna nedaća ili, pak, ozbi­ljan zdravstveni problem koji urgentno i nezaobilazno mora da reši veterinar.

Sigurno ste već čitali u mnogim časopisima i knjigama kako izgleda zdrav pas. Ukoliko svaki dan provodite sa svojim psom lako ćete uočiti pro­mene na njemu. Kao prvo, najčešće se javljaju pro­mene u ponašanju; pas je slabije aktivan, apatičan je i povlači se u sebe. Neki će se čak i obraćati za pomoć gurajući vam u ruku njušku ili šapu... Takođe, promena apetita može da znači da sa vašim psom nije nešto u redu. Dešava se i da pas po­kazuje znake svojstvene za neke bolesti, a da to, ipak, nije tako.

Ono što je važno da elementarno znate je to da su mnogi znaci slični za različite bolesti. Treba obratiti pažnju na akutne znake kao što su krvarenje iz nekog telesnog otvora, otežano disanje, proliv ili povraćanje koji traju duže od 24 časa i učestali su, kao i kolaps.

Pored tih uobičajenih znakova da sa vašim Ijubimcem nešto nije u redu, tu su i kašalj, bledilo, češanje, opadanje dlake, crvenilo kože, zatvor, učestalo mokrenje ili nemogućnost zadržavanja mokraće, iscedak iz oka ili ušiju, šepanje... Ako primetite neke od tih znakova, pre nego što nazovete veterinara telefonom, setite se sledećeg: Psi lako povraćaju, a za to ima mnogo jednostavnih razloga. Na primer, psi povraćaju onda kada se prejedu, ukoliko su uzbudeni, ukoliko su pojeli nešto što im ne prija, ukoliko su poremtili varenje...

Ako povraćanje nije učestalo i nije praćeno prolivom, a sigurni ste da pas nema gliste, i uz to nije potišten i bezvoljan, onda nema razloga za bri­gu, pogotovu ne za paniku. No, u svakom slučaju, tada psu nemojte da dajete da jede; preskočite je­dan obrok i, pokazalo je iskustvo, sve će biti u re­du.

Ukoliko vaš pas ima proliv to znači da ima malu infekciju. Kao i u slučaju povraćanja, najbolje je preskočiti jedan obrok, a za naredni mu spremite, recimo, pirinač i piletinu. Uko­iko se proliv nastavi i bude još praćen sa krvlju, povraćanjem i apatičnošću, onda ne razmišljajte i odmah pozovite veterinara.

Ukoliko primetite da disanje vašeg psa nije normalno (a ono je tiho i ujednačeno u nor­malnim okolnostima), može se dogoditi da je ozbiljno bolestan ili da je neverovatno umoran i da mu je potreban samo dobar odmor.

Ubrzano dis­anje psa može značiti i da mu je pretoplo ili da je upravo načinio neki veći fizički napor, a može se desiti i da je uzbuđen zbog neke kuje u teranju. Ako je disanje usporeno, a mi uzbudimo psa, pa se ono brzo ubrza, to je znak da se on samo odmarao. Ukoliko se, međutim, disanje i posle naše inter­vencije ne ubrza, to znači da pas ima nekih prob­lema sa disajnim organima i tada veterinar najčešće konstatuje da se radi o upali pluća ili trovanju. Ako se uz sve to pojave i drugi pomenu­ti akutni znaci bolesti (povraćanje, proliv) ili, na primer, iscedak iz nosa ili u uglovima očiju, to je već jak alarm da je pas bolestan što znači da, bez velikog čekanja i eksperimetisanja, našeg četvoronožnog prijatelja treba odmah odvesti ve­terinaru na pregled.

O krvarenju, kašlju, bledilu, češanju, opadanju dlake i crvenilu kože, ali i o zatvoru, učestalom mo­krenju i kolapsu pisaćemo više u narednim brojevima.

Natura broj 10 (decembar 1996)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<<<