AKVARISTIKA

Uloga akvarijumskih biljaka

Asimilirajuće materije u vodi neophodne za rast biljke, zajedno sa bakterijama, usklađuju proces biološkog prečišćavanja vode prirodnim putem. Usled toga nikakvi filtri u akvarijumu ne mogu zameniti uzajamni odnos biljaka i bakterija.

Piše Željko Mutavdžić, novinar i akvarista

Osnovna uloga biljaka je razmena materija u vodi, a pre svega razmena gasova. Pri određenoj temperaturi i svetlosti biljke uzimaju ugljendioksid, a oslobađaju kiseonik.

Asimilirajuće materije u vodi neophodne za rast biljke, zajedno sa bakterijama, usklađuju proces biološkog prečišćavanja vode prirodnim putem. Usled toga nikakvi filtri u akvarijumu ne mogu zameniti uzajamni odnos biljaka i bakterija. Zato se adekvatnim prisustvom biljaka u akvarijumu omogućava pravilan razvoj kako riba i puževa, tako i samih biljaka.

PODELA

Prema potrebi za svetlošću akvarijumske biljke se dele na dve grupe: svetloljubive (heliofite) i senoljubive (sciofite). Biljke koje se gaje u akvarijumu mogu se podeliti i na brzorastuće i spororastuće.

Najvažnija podela akvarijumskih biljaka jeste podela na biljke koje plivaju po površini vode i biljke koje su korenom vezane za akvarijumsku podlogu. Biljke s korenom delimo na dve osnovne vrste: na one koje rastu vertikalno i one čiji je koren u obliku rizoma.

Neke biljke kao što je javanska mahovina se mogu postaviti na drvo ili kamen i njihov koren će se vrlo brzo razviti i pričvrstiti za tu podlogu.

UNOŠENJE BILJAKA U AKVARIJUM

Kada akvarist pripremi podlogu dolazi na red unošenje biljaka. Preporučujem da u početku to budu brzorastuće biljke a kasnije, kada steknete iskustvo, možete saditi i spororastuće biljke, kao na primer neke vrste kriptokorine koje su vrlo lepe i atraktivne.

U brzorastuće biljke najčešće spadaju Egeria densa, Hydrophilia polysperma, Naias guadalupensis, Pristia stratiotes, Ricia fluitans, Sagitaria sublata, Vallisneria spiralis...

OSNOVNA NEGA

Brzorastuće biljke često izrastu toliko da probiju površinu vode ili pak plivaju po njoj. Tada ih treba orezati i odsečene delove zasaditi u podlogu. Sa biljaka koje su dugo u akvarijumu treba odstranjivati trule listove i podsecati im razgranati koren, a preporučuje se i njihovo premeštanje u akvarijumu.

Akvarist treba da zna da u istom akvarijumu ne može odgajati zajedno neke vrste biljaka (kriptokorine i valisnerije). Da bi se biljke uspešno negovale mora se voditi računa o uslovima u kakvim biljka živi u prirodi.

POTREBE BILJAKA

U akvarijumu koji je pravilno uređen i u kojem se ribe hrane na odgovarajući način neće nedostajati azota, fosfora ili kalijuma, neće biti potrebno dodavanje veštačkih đubriva za razvoj biljaka. U akvarijumu biljkama najčešće nedostaje gvožđe, koje im je potrebno za stvaranje hlorofila.

Dobri higijenski uslovi u akvarijumu i ispravan i redovno čišćen filter su garancija da će se i biljke uspešno razvijati. Neke biljke često pate zbog neodgovarajućeg osvetljenja, pa se svetlo mora prilagoditi vrstama koje smo odlučili da uzgajamo.

Natura Online (23.4.2010)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<<