DIVLJE ŽIVOTINJE

Lisica

Lisica (Vulpes Vulpes) spada u porodicu pasa (Canidae). Srednjeg je rasta, vitkog i snažnog tela i gustog, mekog, tamno-crvenog krzna. Lukavost i spretnost su joj glavne osobine. Lovi sve od insekta do laneta. Ako oseti da je sigurna, njena opreznost se pretvara u beskrajnu drskost.

Pripremio Ivan Lukić

Lisica je duga do 130, od čega je rep dug oko 40 centimetara. Visoka je, do ramena, oko 35 cm. Glava joj je široka, čelo pljosnato, a njuška uska, dugačka i tanka. Oči leže koso, dok su uši pri korenu široke, a pri vrhu zašiljene. Zbog dugodlakog i mekog krzna telo joj izgleda krupno, ali je vrlo vitko i snažno. Noge su duge i tanke, a rep kitnjast i spušten nadole.

Boja krzna je tamno crvena, pa se vrlo dobro prilagođava tlu. Lisicu koja se oprezno šunja teško je primetiti, jer se bojom dobro uklapa u okolinu koja je skriva.

Lukavost i spretnost omogućavaju joj da nađe prikladno skrovište, čak i tamo gde se ostale grabljivice, upravo zbog nedostatka zaklona, ne bi mogle zadržati. Svoje skrovište lisica odabira vrlo oprezno. To su obično duboke, razgranate jame, među kamenjem, korenjem ili na drugim povoljnim mestima koja se završavaju prostranim rovom u brlogu.

Obično naseljava već iskopanu, napuštenu jamu jazavca. Dešava se čak da i jazavca istera svojim smradom i neurednošću.

Lisica lovi sve, od insekata do laneta, ali najradije lovi miševe, zečeve i sitne ptice. Neretko lovi i ribe i rakove jer se ne plaši vode jer je dobar je plivač.

U lovu se plaši jedino za svoju sigurnost. Nikad ne ulazi u dvorište gde ima pasa. Sve što ne poznaje pobuđuje njenu sumnju i postaje nepoverljiva. Ako uvidi da je sigurna, njena opreznost se pretvara u - beskrajnu drskost.

Kod lisice vreme parenja počinje sredinom februara i traje nekoliko nedelja. Ženka mlade donosi posle dva meseca nošenja i to tri do 12 mladunaca. Mladi brzo rastu i, nekoliko meseci posle okota, sposobni su za lov sa majkom.

Mlade uhvaćene lisice mogu se vrlo lako odgajati i pripitomiti jer se zadovoljavaju hranom istom kao i psi, a i vrlo su podložne uticaju sredine dok su mlade.

Lisicu čovek progoni i uništava zbog njene grabežljivosti. Danas se koristi samo njeno krzno, a nekada je korišćeno celo telo jer je svaki deo imao neko lekovito svojstvo.

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (22.6.2011)