GENETIKA: PRIMENA U KINOLOGIJI

Krvno srodstvo i incest

genetika-labradori

(Uvod u odgoj)

Baviti se odgojem rasnih pasa nije ni malo jednostavan posao ukoliko se to radi na ispravan način. Logično je da je težnja svakog odgajivača napredak rase, a da bi se to zaista postiglo odgajivač mora temeljno da poznaje genetiku i sam tok raznih selekcija.

Piše Vesna Marković, odgajivač

"Teško je da će iko biti tako nemaran da pusti svoje najgore životinje da se množe."  Čarls Darvin

S obzirom na činjenicu da je kod nas sve više odgajivača rasnih pasa, kao i odgajivačnica, pa samim tim i sve veći broj pasa i štenaca koje, nažalost, ne prati odgovarajući kvalitet, osetili smo potrebu da predočimo neke osnovne pojmove o genetici, kao osnovi bez koje se selekcija ne može ni zamisliti. Ustvari, razlog više za to je u tome što mnogi odgajivači prave čitavu pometnju u kinologiji sprovodeći selekciju na svoju ruku, birajući priplodnjake sa lepih fotografija ili iz časopisa, naravno ne proveravajući dalje pretke i krvne linije i onda, bez genetskog plana - "rade" inceste sa neodgovrajućim jedinkama.

ŠTA JE CILJ ODGOJA?        

Dakle, baviti se odgojem rasnih pasa nije ni malo jednostavan posao, ukoliko se to radi na ispravan način. Logično je da je težnja svakog odgoja napredak rase, a da bi se to zaista postiglo odgajivač mora temeljno da poznaje genetiku i sam tok raznih selekcija.

Svaki odgajivač mora imati pred sobom cilj odgoja, a to je da sve vrline jedne rase održi na dovoljnoj visini ili poveća rasne odlike, bile one eksterijernog, radnog ili karakternog značaja. Propuštanje u odgoju i najmanje greške znači štetu za dotičnu rasu.

Takođe, svaki odgajivač želi da ima pse koji bi u što većoj meri odgovarali svom standardu, a za to je potrebno poznavanje svih, pa i onih najsićušnijih karakteristika svake jedinke uzete u obzir za odgajanje.

Prema tome, pre nego li se pristupi odgoju neke rase treba dobro upoznati standard i nauku o nasleđivanju. Jer, nije cilj odgajivača da "proizvede" što veći broj štenaca i da "liferuje" pse iz odgajivačnice (za dobre pare) već je namera da se stvore nasledno jake životinje (čiste homozigote).

Uz to, svaki odgajivač mora sastaviti i plan odgoja i pritom voditi računa o broju i kvalitetu priplodnih keruša, kvalitetu raspoloživih mužjaka, visini materijalnih sredstava, raspoloživom prostoru i vremenu, jer u nedostatku istih remeti se plan što može štetno uticati na čitav odgoj.

Ovo je ujedno i upozerenje kupcima, odnosno budućim vlasnicima pasa. Ukoliko želite dobrog odnosno kvalitetnog psa morate za njega više i da platite. Jer, cena šteneta je cena uloženog truda, novca i znanja odgajivača. A da biste prepoznali dobrog odgajivača, naučite prvo osnovno o rasi koju želite da čuvate i obiđite nekoliko odgajivača ili odgajivačnica pre nego li načinite izbor šteneta. No, vratimo se genetici.

RASNA SELEKCIJA

U kinologiji razlikujemo nekoliko odgoja, a one koje ćemo ovde pomenuti su:

a) rasna selekcija i

b) krvno srodstvena selekcija i to daleko srodstvo, usko srodstvo i najuže srodstvo (incest).

Rasna selekcija je najjednostavniji odgoj pa tako i najprikladniji za početnike. Nažalost, u našoj zemlji ima odgajivača koji ni ovu vrstu odgoja ne sprovode kako treba.

U ovom odgoju nema bliskog krvnog srodstva (koje je i nepoželjno). Važno je izabrati jedinke koje su što bliže idealnom tipu i imaju dobru "krv". Naravno, napredak rase je ovim putem lagan, a iznenađenja koja prate varijacije i mutacije su vrlo česte, pa zato u takvim kombinacijama možemo videti pse iz istog legla koji ni malo nisu identični, a često može doći i do atavizma. Ali, za dobre poznavaoce rase ovakva selekcija bi mogla biti idealna ukoliko bi se bazirala na međusobno skladnim homozigotima (raditi sa psima iz više uspelih odgoja krvne srodnosti).

Pre nego što pređemo na krvno srodstvo ostajemo dužni da vas upoznamo sa nekim osnovnim pojmovima genetike. Prilikom odgoja pasa treba imati na umu da se više pažnje posvećuje, tj. traži se GENOTIP, a manje FENOTIP jer produkti fenotipa obično daju negativne rezultate.

Kao što znamo GENOTIP je skup gena u jednoj ćeliji - JEDINSTVENI UZORAK GENA KOJI PREDSTAVLJA ŽIVOTINJU. Genotip čini naslednu osnovu svakog organizma. Kao posledica uzajamnog uticaja genotipa i okoline nastaje FENOTIP, odnosno konačni izgled jednog organizma. Dakle, potomci ne nasleđuju od roditelja fenotip, već mogućnost da ga proizvedu.

Supstanca koja prenosi određene osobine roditelja na decu - GEN - ima svoje mesto u HROMOZOMU. Tako pas ima 78 hromozoma koji su podeljeni u 39 parova koji predstavljaju "plan" građe psa.

U trenutku začeća novostvorena ćelija od svakog roditeljskog hromozomskog para prima jednu kopiju hromozoma, a to znači da za svaku karakteristiku postoje dva gena. Pošto po jedan dolazi od svakog roditelja, oni nisu nužno jednaki...

(Nastaviće se)

...........

Natura broj 13 (april-maj 1997)

Natura Online (16.9.2011)