DA LI SE POLAKO OTKRIVA TAJNA KLIMATSKIH PROMENA

Zagonetno jezero Vostok

Ruski naučnici su konačno stigli do površine zagonetnog jezera Vostok, koje se nalazi ispod lednika na Antarktiku na dubini od skoro četiri kilometara, odsečeno od sveta više od 20 miliona godina. Uzorak zaleđene vode poslat je na analizu u Sankt Peterburg stručnjacima ruskog Instituta za istraživanje Arktika i Antarktika, čije rezultate iščekuje ceo svet...

Piše Jasna Stojković/Foto Grafički studio Blica

- Naši istraživači su juče prekinuli bušenje na dubini od 3.786 metara kad su doprli do površine jezera. Najzad smo uspeli da probijemo ledeni omotač iznad Vostoka - rekao je član naučnog tima.

Članovi ekspedicije juče su morali da napuste Stanicu Vostok jer se dolaskom polarne zime prekidaju letovi do Južnog pola, gde temperatura, koja sada iznosi minus 66, dostiže minus 90 stepeni Celzijusa.

Rusima je trebalo više od 20 godina da se probiju do jezera, pre svega zbog toga što su radili u možda najnegostoljubivijim uslovima na našoj planeti. Ruski istraživači su počeli da buše led na Antarktiku još sedamdesetihih godina prošlog veka s ciljem paleoklimatskih istraživanja kada još nisu znali za postojanje Vostoka. U saradnji s britanskim kolegama tek 1996. otkrili su slatkovodni basen koji je formiran pre 35 miliona godina.

Mnogi naučnici vide u Vostoku ne samo osvajanje poslednje granice na Zemlji već i potencijalni "zlatni rudnik" koji će im omogućiti da makar donekle sagledaju kakvi uslovi vladaju na Jupiterovom mesecu Evropi, jer se pretpostavlja da se i na njemu nalazi voda ispod debelog sloja leda. Ovo otkriće nije značajno samo za astrobiologiju - potraga za vanzemaljskim oblicima života - već i za dinamiku kimatskih promena na Zemlji. Stručnjaci procenjuju da se u nedrima Antarktika krije 70 odsto slatke vode naše planete u vidu leda i tečnosti u dubini lednika.

Najznačajnije pitanje koje se sada postavlja glasi: ima li života u Vostoku? Mnogi pretpostavljaju da u jezeru žive bakterije ekstremofili, koje su se prilagodile životu u potpunom mraku.


- Ne znamo šta nas dole čeka - rekao je Valerij Lukin, šef ruske Antarktičke ekspedicije.

........

Problem zagađenja jezera

Poseban problem za ruske naučnike bio je kako da spreče zagađenje netaknute vode jezera. Zato je bušenje bilo privremeno obustavljeno 1998. kada je do površine ostalo 130 metara leda. Naučnici Istraživačkog instituta za Arktik i Antarktik i Rudarsko-geološkog instituta iz Sankt Peterburga usavršili su tehnologiju, koja isključuje takvu mogućnost. Senzori na svrdlu bušilice signaliziraju kontakt sa tečnom vodom. U tom trenutku bušenje se prekida, a bušilica diže na površinu. Zbog nastale razlike u pritisku, voda se kreće naviše, kao da je usisana, a zbog niske temperature ubrzo se ledi. U takvom stanju se vadi i šalje na analizu. Time se sprečava da silikonski lubrikanti kojima se podmazuje bušilica dođu u dodir s vodom.

.........

Izvor Blic

Natura Online (9.2.2012)