ŠUMADIJSKI PČELARI U OZBILJNOJ NEDOUMICI
Treba li seliti košnice na veće nadmorske visine?
Pčelari iz Šumadije ozbiljno razmišljaju da košnice sele u druge krajeve gde nema zagađenja. Oni tvrde da je imuni sistem pčela oslabljen zbog velike, nekontrolisane i nestručne upotrebe hemijskih sredstava, pogotovo u krajevima gde je razvijena voćarska proizvodnja...
Tekst i fotografije Biljana Nenković
Pčelari iz Šumadije će uskoro morati da sele košnice na veće nadmorske visine i u čistije krajeve, koji nemaju razvijenu voćarsku proizvodnju, tvrdi Slobodan Lazarević, pčelar iz Čumića. On kaže da je, zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava za tretiranje voća, imuni sistem pčela oslabljen, a u medu se često nađu i nedozvoljene supstance. Pčelari smatraju da je pčela ugrožena zbog agresivne upotrebe hemijskih sredstava, ali da pre svega ima dosta nestručne upotrebe.
Pčelama oslabljen imuni sistem
- Situacija je zaista alarmantna što se tiče pčele jer konstanto zagađivanje životne sredine, pogotovu u reonima koji se intenzivno bave voćarstvom, ugrožava ovu vrstu. Njen imuni sistem je toliko oslabljen da ne mogu doneti dovoljno hrane ni za sebe, a pogotovo viškove za pčelare. Zato smo prinuđeni, naravno, ko ima uslova i kapaciteta, da svoja društva čak i za stacionarno držanje košnica, izmestimo u oblasti gde nema zagađenja životne sredine - kaže Lazarević.
Pčela je, tvrdi Lazarević, na prvoj liniji fronta i prvo merilo i branik zdravlja životne sredine.
- Jednostavno, mnogo je nestručnog korišćenja hemijskih sredstava koje dovodi do uginuća pčela kada one odlaze na cvetove da skupljaju polen i nektar. S druge strane, unose med koji u sebi zadrži zabranjene supstance, koje se otkriju kasnijim utvrđivanjem analizama koje radimo kada želimo da prodamo med. To su ta dva merila koje ukazuju da je situacija alarmantna i u košnici i van nje - objašnjava Slobodan Lazarević.
Ovaj pčelar ozbiljno razmišlja da svoje košnice iseli iz ovog regiona i stacionarno ih premesti na planinu Rudnik ili neku drugu obližnju planinu, gde su zagađenja minimalna ili ih uopšte nema.
- Bićemo prinuđeni da se pomerimo na veće nadmorske visine i manja naseljena područja gde pčela može prvo za sebe da stvori hranu, a onda možda i neki višak za nas. U ovim uslovima bukvalno se vidi da je ona sama sa svim spoljnim faktorima jako oslabljena i pitanje je dokle će ona izdržati - dodaje Lazarević.
Unesite malo ljubavi da bi pčele opstale
I njegov kolega sa istog područja, Slobodan Miletić, koji pčelari više od tri decenije, tvrdi da je pčela ugrožena. Kaže da je prošla godina bila veoma loša, a ni za ovu nema optimistične prognoze.
- Mali broj pčela je zazimio u košnicama što ne obećava ništa dobro. Došlo je do osipanja u samim društvima. Ove godine je to bilo u ogromnom broju. Meni se na 25 društava pustilo oko 50 rojeva. To nije normalno i u zimu sam ušao na klimavim nogama - kaže Miletić.
On nije zadovoljan stanjem koje je sada u košnicama i apeluje na sve da se ozbiljno pozabave ovim problemom.
- Kada sam u decembru radio tretiranje protiv krpelja, nisam bio zadovoljan onim što sam video. Zajednice su stešnjene i vrlo malo pčela ima. Uzrok lošem stanju je u hemijskim tretmanima voća zbog kojih se pčele osipaju i pate, pogotovu u razvijenim voćarskim krajevima. Šta je ko uradio, uradio je. Šta je preteklo videće se sledeće godine. Voleo bih da kod ostalih domaćina nije kao kod mene. Problem je u svesti ljudi, treba malo više ljubavi da se useli, a ne samo da se misli na zaradu - kaže Miletić.
Šumadijski pčelari se plaše da bi ova životinja u budućnosti mogla da nestane u ovim krajevima. Zabrinuti su i što je sve manje meda u košnicama, a sve više u rafovima i to po niskim cenama od svega 200 dinara. Oni tvrde da kilogram pravog meda ne može biti toliko jeftin, te da je cena bagremovog i livadskog meda oko 800 dinara, dok je suncokretov nešto jeftiniji.
Natura Online (19.1.2017)