KO ISISAVA OVIH DANA VAŠE GROŽĐE?
Pčele ili ose
U ovo doba godine u ponudi voća na pijacama, a i na stolu, dominiraće grožđe. A tamo gde je grožđe, tu je i velik broj insekata koji će se dobro nasisati njegovog veoma slatkog soka. Ali, ko isisava te slatke bobice: pčele ili ose?...
Piše Vlastimir Spasić / Foto V. Spasić
Ovih dana imao sam priliku da čujem negodovanje čoveka koji je prodavao grožđe. Pored toga što, kako on kaže, "ne može da se odbrani od pčela“ (ose kao da i ne primećuje), one mu i isisaše grožđe, pa ga "kupci neće tako šupljikavo i isisano". Na takvo zapažanje, kao što bi to uradio i svaki pčelar, nisam mogao da ostanem ravnodušan i čoveku, koji je prodavao grožđe, rekao sam odmah da - nije u pravu.
Pčela nije ta koja "jede“ grožđe i prva ga oštećuje. Pčela će isisati sok samo iz bobica čiju su koricu predhodno probile ose ili je ona pukla usled preobilnog soka.
Pčelarima je dobro poznat slučaj kada su sremsko-karlovački vinogradari optužili poznatog srpskog pčelara, profesora Jovana Živanovića (1841-1916), da im njegove pčele oštećuju grožđe. Da bi dokazao neosnovanost tvrdnji vinogradara, profesor je u prisustvu svedoka, stavio u košnicu grozd, kome je polovinu bobica izbušio iglom, a druga polovina je ostavljena zdrava. Posle nekoliko dana, pri kontroli, utvrđeno je da su pčele isisale sok samo iz bobica koje su predhodno bile izbušene iglom. Zdrave bobice ostale su - neoštećene.
I ova priča je pokazala da su pčele izuzetna stvorenja i da sa pravom nose atribut božanskog bića. Zapravo, pčela je od svog postanka do današnjeg stepena evolutivnog razvoja, jedna od retkih životinjskih vrsta na zemlji, koja u lancu ishrane nije predator – ne jede druge vrste iako i sama može da bude pojedena od strane mnogih ptica, životinja ili insekata. I ne samo to što nikoga ne jede i ne uništava, ona je ta koja oprašivanjem biljaka, u velikoj meri, doprinosi stvaranju novog života.
Svako pčelinje društvo našoj državi, oprašivanjem gajenih i divljih kultura, tj. kroz očuvanje biodiverziteta, godišnje doprinese 1.200 evra. Prihod pčelara je tek pedeseti deo ove sume, i to samo u dobrim pašnim sezonama kakvih je sve manje. Sve ostalo je korist svih nas. Da nije pčela, hrana bi bila mnogo skuplja, jer bi je bilo manje za 20 do 90 posto, zavisno od kulture.
Nije li ovo još jedan razlog da se prema pčeli odnosimo sa mnogo više pažnje i brige za njeno očuvanje i zaštitu?
Natura Online (6.9.2009)