AGROBIZNIS MAGAZIN BROJ 88: KUĆNI LJUBIMCI
Zašto neki odustaju od svojih pasa
Ima više razloga i motiva zašto neki ljudi ne mogu više da drže svoje pse. Pored objektivnih tu su i subjektivni razlozi, ali i oni - vrlo trivijalni.
Piše Dušan Marinović / Foto Zoran M. Kos
Na primer, objektivan razlog za odustajanje od svog psa može biti odlazak zbog posla, na duže vreme, u inostranstvo ili selidba porodice. Objektivan razlog za to može biti i alergija deteta na dlake psa. Međutim, sretao sam i one koji su smatrali da im je pas previše veliki za stan ili da se, zbog njegove veličine, plaše za decu.
Nekima je, opet, dojadilo to što njihov pas ne prestaje da beži kad god mu se ukaže prilika, a drugima je muka zato što svog psa ne mogu nikako da nauče da „one stvari” ne radi u kući, da ne grize nameštaj, što besomučno laje na sve što se nađe iza ograde.
Treći navode svoje zdravstvene probleme, a neki kažu da im, pored svega što ih je snašlo u ovo vreme krize, ne treba više ni problem koji se zove - pas u kući.
Koliko ljudi - toliko ćudi!
A ima i onih koji smatraju da je držati psa u stanu mučenje životinje.
Da li su u pravu?
Mnogi psi ne moraju da imaju uvek dvorište da bi bili srećni. Čak i kada je naš pas temperamentan i aktivan, on će se sasvim dobro prilagoditi i našem stanu, znači životu bez sopstvenog dvorišta. Ali, pod uslovom da mu obezbedimo bar dva sata dnevnog vežbanja i aktivnosti na otvorenom.
Zato je tvrdnja da je „držati psa u stanu mučenje životinje” - netačna!
Iskustva brojnih gradskih vlasnika pasa, pa i moja lična, govore da se psi vrlo lepo i lako uklapaju u „urbane šeme” i da boravak u stanu za njih postaje, uz vašu ljubav i svakodnevnu brigu, zapravo - prirodna i normalna životna sredina. Uostalom, kaže poslovica: „Gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna”.
Ipak, šta da radimo, ako, jednog dana, i mi sami ne budemo mogli više da držimo svog psa?
Imamo više opcija.
Jedna je da svog psa prepustimo na čuvanje rođaku ili prijatelju za koga smo sigurni da će o njemu ljudski brinuti.
Druga opcija je da psa vratimo odgajivaču kod koga smo ga i kupili. Tamo će on imati siguran dom. Ako i to propadne, onda pokušajmo, preko oglasa, da ga nekome ili prodamo ili poklonimo.
Najgora opcija je da naš pas završi u nekom azilu za nezbrinute pse ili, nedajbože - na ulici.
Uostalom, ne verujem da biste imali srca da tako nešto uopšte i uradite...
.......
Natura Online (19.7.2018)