GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Veliki žbun

(Meripilus giganteus)

Jedna potencijalno lekovita ali, sa te strane, nedovoljno izučena gljiva. O lekovitosti postoji samo jedan napis nedovoljan da bi se sa sigurnošću tvrdilo da je tako. No, uzimajući u obzir mesto rasta i metabolizam, potencijalno bi i gljiva veliki žbun trebalo da bude lekovita.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Plodno telo široko 30-80 cm (veoma veliko), sa više pojedinačnih šešira naslaganih jedan preko drugog, lepezasto raspoređenih, koji izbijaju iz zajedničke baze, a svaki sa kratkom i mesnatom drškom. 

U mladosti boja ove gljive je žuta, dok starenjem postaje tamnija, sve do tamno braon boje kod starih primeraka.  

Meso gljive je debelo, belo do krem, na preseku pocrni, prijatnog mirisa i ukusa slatkasto gljivljeg (neki autori navode da je ukus kiselkast, moguće, ali vrlo blago).

Pore su krem do bledooker boje, na dodir pocrne, okrugle i sitne. 

Spore su bele boje.

Stanište gljive su živa ili mrtva debla, najčešće bukve. 

Fotografije su sa istog panja bukve snimljene sa razmakom od dve godine; to znači da se ova gljiva može brati i u više berbi sa istog panja. 

Gljiva je jestiva dok je mlada, kasnije postaje izuzetno žilava. 

Zamena je praktično nemoguća ukoliko se imaju u vidu enormne dimenzije ove gljive.

Primerci sa fotografija bili su teški po nekoliko kilograma.

Natura Online (24.8.2018)