ISTINE O NAMA

Ko gubi, a ko dobija?

Piše Vesna Marković, odgajivač škotskih ovčara

Ideja o održavanju kinoloških manifestacija nastala je još u 19. veku u Velikoj Britaniji. Davne 1859. godine održana je prva izložba na kojoj su prikazani psi i njihov način rada. Pošto je zainteresovanost bila velika, popularnost izložbi je rasla, a samim tim i dovodila ljude iz udaljenih mesta sa "novim" rasama pasa. To je, opet, dovelo do toga da se oforme klubovi  koji su stvorili ideje o izgledu pasa i napravili čvrste standarde pojedinih rasa.

Naravno, to su bili počeci uzgoja i selekcije čistokrvnih pasmina. Danas napredak u uzgoju i promene u selekciji prate kinološki klubovi specijalizovani za određene rase.

Međutim, prava provera rada u kinologiji ocenjuje se na kinološkim manifestacijama, pa i ne čudi da one, u nekim zemljama, mogu da okupe i po nekoliko hiljada pasa. Uz osnovne kategorije nacionalnih izložbi, svake godine se održavaju i evropska i svetska izložba pasa. Pored osnovne svrhe - biranja najkvalitetnijih primeraka pasa, one postoje, što se kod nas često zaboravlja,  i da bi se  ljudi družili, razmenjivali iskustva, da bi vlasnici i ljubitelji pasa (na)učili šta i kako treba raditi sa svojim ljubimcima da bi bili što lepši i uspešniji...

Osim nagrada i pehara, lovorovog lišća, pompe i bliceva foto-aparata, svrha izložbi je i to: Naučiti nešto novo, naći "pravog udvarača" za svoju kuju pred teranjem, kupiti jeftiniju hranu za ljubimca, videti se sa nekim ljudima, ali i shvatiti da naše četvoronožno dlakavo biće i - nije najlepše na svetu, ma koliko to nama izgledalo logično.

Uostalom, na kinološkim izložbama, mnogi se i ljute, protestvuju protiv ocena sudija... Tako je sa svima koji gube, pogotovu sa onima kojima je to prvi put ...

A naučiti u životu ponekad i gubiti, generalno posmatrano, i nije tako loše. Ni za njih, ni za kinologiju. Pogotovu onu pravu...

Natura broj 10 (decembar 1996)

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli <<<