Thursday, May 26, 2016

Kolaž iz sadržaja Nature OnlineDOBRODOŠLI NA REDIZAJNIRANI SAJT NATURE ONLINE. SAJT JE JOŠ UVEK U FAZI AŽURIRANJA I DOTERIVANJA PA MOLIMO ZA VAŠE RAZUMEVANJE. 

NATURA ONLINE je namenjena svima koji vole prirodu. Okrenuta je hobistima svih boja i članovima vaše porodice koji će na ovim stranicama pronaći zanimljive tekstove, konkretne savete stručnjaka, brojna i praktična uputstva. Bogata arhiva već sada nudi više od hiljadu članaka, tekstova, saveta stručnjaka, priča, komentara... napisanih kratko, jasno, stručno, proverano i tačno.

NATURU ONLINE je, za sedam godina postojanja, posetilo više od dva miliona posetilaca, iz oko 150 zemalja širom sveta. Oni su pogledali više od četiri miliona naših stranica i ovaj trend rasta posećanosti našeg portala nastavlja se svakim danom.

NATURA ONLINE je magazin otvorenog tipa i sarađujemo sa svima, a posebno onima koji žele da svoje lepo, bogato, korisno i specifično iskustvo podele sa drugima. Stranice magazina ažuriramo gotovo svakodnevno, a ovde se možete oglasiti i svojim besplatnim malim oglasom. Želimo vam ugodan i lep surf. Uživajte.

 

RASA KOJA JE, POSLE RATA, UJEDINILA GRAĐANE BOSNE I HERCEGOVINE

Tornjak - pas sopstvene evolucije

Tornjak CAC Banja Luka 2001 01 

U važećem standardu tornjaka stoji da je glava lupoidna sa odnosom lobanje i njuške 1:1, dok je iz naučnih radova, koji se tiču zootehničkih mjera tornjaka, a rađeni su na području Bosne i Hercegovine i području Hrvatske, vidljivo da je odnos dužine lobanje prema dužini njuške 60:40, što odgovara molosoidnim rasama. I mjerenja dužine trupa su pokazala da u odnosu na visinu u grebenu tornjak ima pravougaoni format, što je vidljivo čak i na slikama tornjaka snimnjenim i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Očigledno je da će obe države, prije zvaničnog i defintivnog priznavanja tornjaka 2017. godine, morati zajednički usaglasiti standard bez uplitanja bilo kakve politike u njegovo konačno definisanje.

Pišu dr Saša Vurzberg i dr Zoran Marković; fotografije iz arhiva autora teksta

 

INTERVJU

PREDRAG UZELAC, PREDSEDNIK KINOLOŠKOG SAVEZA REPUBLIKE SRPSKE I KINOLOŠKOG SAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE*:

Nama je uvek bolje, lepše i pametnije ono strano od našeg

Uzelac 01Franc Laska, austrijski oficir, koji je dugo živeo i službovao u Bosni i Hercegovini, napisao je i objavio još 1903. godine zanimljivu knjigu o lovstvu i psima na ovim našim prostorima. Još tada, on je vršio detaljna upoređivanja naših i drugih pasa, nemački sistematično i pedantno i, što je veoma važno, on je još tada hvalio kvalitet i radne sposobnosti naših lovnih pasa. I sad, pitam ja vas: zašto mi treba da izmišljamo toplu vodu, da uvozimo neke rase sa drugih kontinenata, one pse kojima objektivno ne odgovara ni ovo područje, ni ova klima, ni način našeg lova?... Nema razloga za to, naravno! Ali, mi smo takvi ljudi da uvek mislimo da je tuđe bolje, lepše i pametnije! Jer, mi ne znamo dovoljno da cenimo ni volimo ovo naše što imamo… To je naš najveći problem - kaže za Naturu Online diplomirani inženjer arhitekture Predrag Uzelac, priznati odgajivač srpskih goniča i kinološki sudija, strastveni lovac, zaljubljenik u prirodu i fotografiju, čovek koji je na čelu Kinološkog saveza Republike Srpske koji upravo ovih dana proslavlja lep i značajan jubilej - 20 godina postojanja.

Razgovarao Dušan Marinović, urednik

Foto: Dušan Marinović i Zoran Kos; foto-arhiva Predraga Uzelca 

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Šumska pljosnatica

(Collybia Dryophila)

gljiva sumska pljosnatica 02 

Vrlo česta vrsta ali sitna i nikada previše gustog rasta. Kao takva nije preterano interesantna. Našao sam je i pod imenom Vitka korenovka, mada je u krajevima, u kojima ja berem, narod ne razlikuje od drugih sitnih vrsta pa je ne dira, smatrajući je za otrovnu.

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Krunasta vitičarka

(Stropharia Coronilia)

gljiva krunasta vitnicarka 01

Još jedna prolećna i ne preterano interesantna vrsta, bar sa gastronomske tačke gledišta

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Prolećni rizoto

prolecni rizoto 01

Za ovaj ukusni rizoto, osim prolećnih darova prirode poput mladog luka, blitve, šargarepe i tikvica, potrebno je imati i oko 300 grama prolećnih gljiva kao što su šljivovača, vilin karanfilić... Ali ovo ne preporučujem samo zbog rime, već zbog specifičnog ukusa koje upravo te gljive daju ovom prolećnom specijalitetu.

Priprema, piše i fotografiše Vladimir Janjić, dipl. ing

 

PRIRODNI PREPARATI

Med u kozmetici

kleopatra

U starim medicinskim spisima mnogih naroda nalazimo savete za lečenje kožnih bolesti medom. Jer, usled nehigijenskih uslova života, u vreme kada sapun nije bio poznat, javljale su se mnoge kožne bolesti pa su blagotvorne osobine meda, sa svojim antiseptičnim inhibitornim i baktericidnim osobinama, doprenele njegovoj primeni u zaštiti kože. Uostalom, med podjednako hrani kožno tkivo i njegove završetke. Ta njegova osobina široko je korišćena i u kozmetici jer on sprečava procese smežuravanja i starenja, održava elastičnost i vlažnost kože, pojačava njen tonus, usporava mnoge negativne promene... Ovom prilikom dajemo nekoliko recepata za pravljenje prirodnih maski za lice gde su glavni sastojci med, žumance, pavlaka, bademovei maslinovo ulje, polen, kajsije, limunov sok... Probajte!

Priprema Vlastimir Spasić

 

MOŽE DA IZGLEDA ALI OVO - NIJE REKLAMA

Telenor je, ipak, svetska kompanija

telenor logo

Priča je više jednostavna nego komplikovana. Uglavnom, posle mog dugog unutrašnjeg opiranja, pre desetak dana, rešio sam i konačno kupio sebi pametni mobilni telefon. iPhon 5s. Nov, u prodavnici, legalno. I to po vrlo povoljnoj ceni. Međutim, za manje od dva dana moj novi i lepi telefon "napravio" mi je račun od čak - dve hiljade dinara! Kada sam to video zamalo da me nije strefio infarkt… Šta se, zapravo, dogodilo?

Piše Dušan Marinović, urednik

 

VELIKI INTERVJU: ZORAN DUJAKOVIĆ, IZUMITELJ I MIROTVORAC

Čuvao sam Kabul od terorista

Zoran Dujaković, izumitelj i mirotvorac

Zoran Dujaković (49), Banjalučanin i Beograđanin, pre četiri i po godine, odlučio je i otišao u Avganistan. Ljubav prema istraživanju nepoznatog, svoјe brojne hobije kao što su ronjenje, speleologija i paraglajding, ovaj mnogo puta nagrađivani inovator i nekadašnji podoficir naše vojske, zamenio je tada vrlo opasnim poslom. Naime, u Avganistanu јe, pune tri i po godine, sa svojim službenim psom, profesionalno radio na detekciji mina i minsko-eksplozivnih sredstava, odnosno na neposrednom sprečavanju mogućih terorističkih akata u toj, još uvek, nesigurnoј zemlji.

Razgovarao Dušan Marinović, urednik Nature

Intervju je objavljen u magazinu "Odbrana", broj 243, od 1.11.2015.*

 

 

 

dule rtv stara pazovaNaš urednik Dušan Marinović u radio-emisiji "Maksimalni nivo" RTV Stara Pazova govori o svojim knjigama. Voditelj Branko Petrović, 7.11.2014. Emisiju preuzmite ovde.

dule 1Dušan Marinović u radio-emisiji “Leksikon” Beograda 202, govori o novinarstvu nekad i danas. Voditeljka Ružica Zorkić Radičević, 14.4.2013. Emisiju preuzmite ovde.

Dnevne posete


website counter

Anketa 1

Da li smo izgubili pravog šarplaninca?

Anketa 2

Volim da čitam dobre knjige u...