Sunday, July 31, 2016

Kolaž iz sadržaja Nature OnlineDOBRODOŠLI NA REDIZAJNIRANI SAJT NATURE ONLINE. SAJT JE JOŠ UVEK U FAZI AŽURIRANJA I DOTERIVANJA PA MOLIMO ZA VAŠE RAZUMEVANJE. 

NATURA ONLINE je namenjena svima koji vole prirodu. Okrenuta je hobistima svih boja i članovima vaše porodice koji će na ovim stranicama pronaći zanimljive tekstove, konkretne savete stručnjaka, brojna i praktična uputstva. Bogata arhiva već sada nudi više od hiljadu članaka, tekstova, saveta stručnjaka, priča, komentara... napisanih kratko, jasno, stručno, proverano i tačno.

NATURU ONLINE je, za sedam godina postojanja, posetilo više od dva miliona posetilaca, iz oko 150 zemalja širom sveta. Oni su pogledali više od četiri miliona naših stranica i ovaj trend rasta posećanosti našeg portala nastavlja se svakim danom.

NATURA ONLINE je magazin otvorenog tipa i sarađujemo sa svima, a posebno onima koji žele da svoje lepo, bogato, korisno i specifično iskustvo podele sa drugima. Stranice magazina ažuriramo gotovo svakodnevno, a ovde se možete oglasiti i svojim besplatnim malim oglasom. Želimo vam ugodan i lep surf. Uživajte.

 

CENTAR ZA UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE OTVORIO

Filmski konkurs za Green fest 2016

Otvoren filmski konkurs Green Fest 2016.

Centar za unapređenje životne sredine je otvorio konkurs za takmičarske filmove koji će biti prikazani na Sedmom međunarodnom festivalu zelene kulture "Green Fest" koji će biti održan od 15. do 18. novembra 2016. u beogradskom Domu omladine, pod sloganom "Jedan dan na Zemlji".

Piše Ivana Jovčić

 

OTVOREN KONKURS ZA IZRADU VIZUELNOG IDENTITETA SEDMOG GREEN FESTA

Mladi umetnici i kreativci - prijavite se

grafika za GFkonkursMladi umetnici i kreativci iz Srbije pozvani su da kreiraju i prijave originalna dizajn rešenja, do 31. avgusta, za vizuelni identitet Sedmog međunarodnog festivala zelene kulture "Green Fest“. Ovogodišnji Green Fest će biti održan u Domu omladine Beograda od 15. do 18. novembra pod sloganom “Jedan dan na Zemlji”, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine, organizatora festivala.

Piše Ivana Jovičić, Centar za unapređenje životne sredine

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Zavodnica

(Omphalotus Olearius)

gljiva zavodnica 01 

Upoznavanje sa zavodnicom preporučujem svim ljubiteljima lisičarke jer su zabeležena trovanja ovom vrstom, odnosno, dešavale su se neprijatne zamene ove gljive za dobro poznatu i omiljenu lisičarku. Dakle, savetujem ozbiljan oprez!

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Hrastova sjajnica

(Ganoderma Lucidum)

gljiva hrastova sjajnica 01 

Pod ovim latinskim imenom sretali ste ovu gljivu u apoteci. Na dalekom istoku, tačnije u Japanu (zovu je reiši), ovu gljivu smatraju čarobno lekovitom. Po srpskom nazivu ovde je malo ko zna... Ispitivanja njene lekovitosti još uvek traju ali je izvesno da poseduje veliki broj aktivnih sastojaka koji, vrlo verovatno, blagotvorno deluju na organizam. I na oko je veoma lepa pa sam rešio da je probam i vidim da li deluje. Javiću rezultate ovog eksperimenta, mada se lično ne osećam ni malo loše pa, u ovom trenutku, i ne znam tačno od čega ću se lečiti...

Piše Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Hrastova mlečnica

(Lactarius Quietus)

gljiva hrastova mlecnica 01

Neki autori smatraju da je hrastova mlečnica uslovno jestiva, odnosno da se može, uz komplikovanu pripremu, konzumirati. Vrsta nije otrovna ali mi njeni, pre svega, miris pa ni ukus nisu posebno privlačni.

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

DOBRE VESTI IZ BEOGRADA

Agrobiznis magazin od juna i u Republici Srpskoj

Agrobiznis 64  Agrobiznis RS

Nakon više od pet godina uspešnih novinarskih priča i stručnih članaka,  Agrobiznis magazin nastavlja svoj razvoj. Od sada će poznati beogradski štampani magazin biti dostupan poljoprivrednicima i svima zainteresovanima koji vole selo, hranu, tradiciju i prirodu i to u Republici Srpskoj, već od ovog junskog izdanja, a u Crnoj Gori od jula meseca. 

Piše dipl. inž. Svetlana Kovačević, urednik

 

KAKO DALJE?

Tornjak - čuvar raskošnog izgleda

tornjak stipe 01 

Sve dileme da li je tornjak hrvatski, srpski ili bosanski pas davno su valjda razrješene, tako da je on i bosanski i hrvatski i srpski. Čije ovce, toga i livada.

Piše Zoran M. Kos, kinološki sudija

Fotografije: arhiv revije Natura, Zoran M. Kos i Stipo-Štef Jelić, odgajivačnica "Crna Ramska"

 

POVODOM DVE DECENIJE POSTOJANJA I OBELEŽAVANJA ZNAČAJNOG JUBILEJA U BANJA LUCI

Godišnjak Kinološkog saveza Republike Srpske

naslovna godisnjaka ksrs 

Visokim standardom svog Godišnjaka Kinološki savez Republike Srpske postavio je pred svoje, ali i sve druge buduće autore ovakvih i sličnih kinoloških izdanja - ozbiljan izazov. Jer, autori ovog prvog broja Godišnjaka KSRS, na čelu sa Zoranom Kosom, uspeli su da na stotinu stranica sakupe i prikažu ne samo ono glavno što je determinisalo prve dve decenije njihove kinologije u usponu već i da, unutar ove zapažene publikacije, objave i specijalne priloge među kojima se posebno ističu oni o šarplanincu, tornjaku, zdravlju pasa… Posebnu draž Godišnjaku daje i njegov originalni dizajn, protkan i izvezen, na svim stranicama, tamošnjim Zmijanjskim vezom koji je svrstan, od strane UNESKA-a, pre dve godine, na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online

 

RASA KOJA JE, POSLE RATA, UJEDINILA GRAĐANE BOSNE I HERCEGOVINE

Tornjak - pas sopstvene evolucije

Tornjak CAC Banja Luka 2001 01 

U važećem standardu tornjaka stoji da je glava lupoidna sa odnosom lobanje i njuške 1:1, dok je iz naučnih radova, koji se tiču zootehničkih mjera tornjaka, a rađeni su na području Bosne i Hercegovine i području Hrvatske, vidljivo da je odnos dužine lobanje prema dužini njuške 60:40, što odgovara molosoidnim rasama. I mjerenja dužine trupa su pokazala da u odnosu na visinu u grebenu tornjak ima pravougaoni format, što je vidljivo čak i na slikama tornjaka snimnjenim i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Očigledno je da će obe države, prije zvaničnog i defintivnog priznavanja tornjaka 2017. godine, morati zajednički usaglasiti standard bez uplitanja bilo kakve politike u njegovo konačno definisanje.

Pišu dr Saša Vurzberg i dr Zoran Marković; fotografije iz arhiva autora teksta

 

INTERVJU

PREDRAG UZELAC, PREDSEDNIK KINOLOŠKOG SAVEZA REPUBLIKE SRPSKE I KINOLOŠKOG SAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE*:

Nama je uvek bolje, lepše i pametnije ono strano od našeg

Uzelac 01Franc Laska, austrijski oficir, koji je dugo živeo i službovao u Bosni i Hercegovini, napisao je i objavio još 1903. godine zanimljivu knjigu o lovstvu i psima na ovim našim prostorima. Još tada, on je vršio detaljna upoređivanja naših i drugih pasa, nemački sistematično i pedantno i, što je veoma važno, on je još tada hvalio kvalitet i radne sposobnosti naših lovnih pasa. I sad, pitam ja vas: zašto mi treba da izmišljamo toplu vodu, da uvozimo neke rase sa drugih kontinenata, one pse kojima objektivno ne odgovara ni ovo područje, ni ova klima, ni način našeg lova?... Nema razloga za to, naravno! Ali, mi smo takvi ljudi da uvek mislimo da je tuđe bolje, lepše i pametnije! Jer, mi ne znamo dovoljno da cenimo ni volimo ovo naše što imamo… To je naš najveći problem - kaže za Naturu Online diplomirani inženjer arhitekture Predrag Uzelac, priznati odgajivač srpskih goniča i kinološki sudija, strastveni lovac, zaljubljenik u prirodu i fotografiju, čovek koji je na čelu Kinološkog saveza Republike Srpske koji upravo ovih dana proslavlja lep i značajan jubilej - 20 godina postojanja.

Razgovarao Dušan Marinović, urednik

Foto: Dušan Marinović i Zoran Kos; foto-arhiva Predraga Uzelca 

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Šumska pljosnatica

(Collybia Dryophila)

gljiva sumska pljosnatica 02 

Vrlo česta vrsta ali sitna i nikada previše gustog rasta. Kao takva nije preterano interesantna. Našao sam je i pod imenom Vitka korenovka, mada je u krajevima, u kojima ja berem, narod ne razlikuje od drugih sitnih vrsta pa je ne dira, smatrajući je za otrovnu.

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Krunasta vitičarka

(Stropharia Coronilia)

gljiva krunasta vitnicarka 01

Još jedna prolećna i ne preterano interesantna vrsta, bar sa gastronomske tačke gledišta

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Prolećni rizoto

prolecni rizoto 01

Za ovaj ukusni rizoto, osim prolećnih darova prirode poput mladog luka, blitve, šargarepe i tikvica, potrebno je imati i oko 300 grama prolećnih gljiva kao što su šljivovača, vilin karanfilić... Ali ovo ne preporučujem samo zbog rime, već zbog specifičnog ukusa koje upravo te gljive daju ovom prolećnom specijalitetu.

Priprema, piše i fotografiše Vladimir Janjić, dipl. ing

 

 

 

dule rtv stara pazovaNaš urednik Dušan Marinović u radio-emisiji "Maksimalni nivo" RTV Stara Pazova govori o svojim knjigama. Voditelj Branko Petrović, 7.11.2014. Emisiju preuzmite ovde.

dule 1Dušan Marinović u radio-emisiji “Leksikon” Beograda 202, govori o novinarstvu nekad i danas. Voditeljka Ružica Zorkić Radičević, 14.4.2013. Emisiju preuzmite ovde.

Anketa 1

Da li smo izgubili pravog šarplaninca?

Anketa 2

Volim da čitam dobre knjige u...
page counter