GLJIVE NAŠIH KRAJEVA
Glatkonoška
(Boletus queletii)
U narodu je glatkonoška gljiva slabo poznata vrsta. Najčešće je narod smatra za ludaru, što ona svakako nije - niti na nju liči.
Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing
Opis gljive
Šešir: pet do 15 (pa i do 25) centimetara širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, za suva vremena baršunast, a ljigav kada je vlažno i kišovito. Boja je crvenkasto maslinasta, ali više maslinasta, često vrlo tamna, na pritisak menja boju u teget. Od sve tri slične vrste ova ima najcrveniji šešir, mada to treba uslovno prihvatiti.
Cevčice: slobodne (ne dotiču stručak), žute do žutozelene, po površini crvene i krvavo crvene. Na pritisak menjaju boju u plavu. Spore su maslinastosmeđe.
Stručak: od pet do 15 visok i jedan do četiri centimetra debeo, pun, tvrđi od mesa. Na stručku nije moguće videti mrežicu, niti bilo kakvu drugu ornamentaciju, što ovu vrstu jasno razdvaja od druge dve slične. Boja stručka je žuta do crvene u donjem delu stručka (u zadnjoj trećini).
Meso: debelo, žuto, sivožuto, na vazduhu pri svežem preseku intenzivno poplavi sa zelenom primesom. Vrlo retko ga napadaju crvi. Miris nije izražen a ukus mu je prijatan i pomalo slatkast.
Stanište i vreme rasta
Ova vrste gljive raste kraj hrasta i bukva, eventualno druge belogorice, mada ga ja van ove dve vrste šuma nisam nalazio, leti i rano u jesen.
Upotreba
Gljiva je vrlo ukusna, ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna (može izazvati stomačne tegobe) te da je neophodno termički je obraditi. Pojedini autori preporučuju da se pre upotrebe gljiva blanšira 15 do 20 minuta, međutim ja sam je jeo i bez prethodnog kuvanja samo sam vodio računa da je najmanje 25 minuta na vatri. Inače pri termičkoj obradi meso vraća boju iz tamno plave u osnovnu žutu.
O mogućnostima zamene možete videti u napisu o kovari (B. Luridus).
Na fotografiji gore se mogu videti sve tri vrste jedna do druge. Sve fotografisane gljive su ubrane u hrastovoj šumi, početkom juna 2102. godine. Ako se pažljivo zagleda mogu se uočiti razlike, mada sa stanovišta gastronomije to i nije bitno, pošto velike razlike u upotrebnoj vrednosti između navedenih vrsta nema.
Natura Online (1.7.2012)