sreda, avgust 05, 2020

 

"MLADENOVAČKI GLAS", 17. APRIL 2020, STRANA 4

Spasa nam nema, propasti nećemo!

Mladenovacki glas 308 str 4

Zadesila nas je velika pošast. Ni stariji građani ove zemlje ne pamte da smo danima bili u izolaciji, da nismo mogli na ulicu, u grad... Istina, ranih sedamdesetih godina prošlog veka zadesila nas je epidemija velikih boginja ali je tada postojala vakcina, bilo je poprilično drugojačije…

Piše Dušan Marinović, urednik Nature

Posle Vuhana u Kini, ovih poslednjih mesec i nešto dana, korona virus proširio se svetom pa su se čak i "neverne Tome" povukle u svoje kuće i stanove. Razne priče kružile su čaršijom i društvenim mrežama i čovek nije znao kome da veruje a kome ne. Tek, izveštaji koji su počeli ubrzo da dolaze o velikom broju obolelih, inficiranih i nastradalih od novog virusa, najpre iz Italije, Španije i Francuske, a potom i ostalih evrospkih zemalja, kao i iz Sjedinjenih Američkih Država, ukazivali su da tamošnji zdravstveni sistemi, očigledno, uz popriličnu nedisiciplinu i neinformisanost naroda, nisu bili dovoljno pripremljeni za tu vrstu virusa koji je, ruku na srcu, i koliko je, bar nama, poznato, još uvek velika nepoznanica i za najstručniji deo svetske medicisnke ekspertize. U stvari, niko još uvek, ne samo u nas nego ni u svetu, pojima nema o čemu je ovde - reč!

Državno rukovodstvo Srbije, odmah po izbijanju epidemije, obratilo se prijateljskoj Kini za pomoć i savete. Jer, upravo je ova velika i najmnogoljudnija zemlja na svetu imala najviše iskustva ne samo sa korona virusom već i sa prethodnim SARS-om... Ostalo je poznato; u Srbiju su počeli da sleću veliki avioni iz Pekinga i drugih kineskih gradova sa neophodnom medicinskom opremom i kineskim stručnjacima koji su se odmah, sa našim vrhunskim epidemiolozima i pulmolozima, uhvatili u koštac sa ovim opasnim i nevidljivim neprijateljem. I, kao što znamo, tako je i u Srbiji počeo - nevidljivi rat sa virusom.

Srpski narod, preživevši prethodno dva balkanska i isto toliko svetskih ratova, kao i one koje su protutnjali Balkanom poslednje decenije prošlog veka, uključujući i NATO agresiju na našu zemlju, da ne spominjemo teške ekonomske i druge sankcije protiv naše zemlje, ovoga puta, na preduzete odlučne mere Vlade Srbije, odreagovao je sasvim disciplinovano i pokazao da je dorastao situaciji i da je potpuno razume.

Penzioneri i svi naši građani preko 65 godina života razumeli su da korona virus najviše pogađa njih te su se odmah sklonili u svoje kuće i stanove. Oni nešto mlađi, u početku, pogotovu omladina, nisu previše marili na upozorenja medicinskih stručnjaka ali su i oni, kako je vremen prolazilo, počeli manje da izlaze u grad, da proređuju druženja i kontakte. Uskoro, naši građani počeli su da disciplinovano stavljaju zaštitne maske na lice i nose rukavice. Jer, kao što su toliko puta već upozorili lekari i ozbiljni mediji, bez socijalnog distanciranja, za sada, nemoguće je pobediti ovu pošast. 

S druge strane, i srpska vlast, sviđalo se to nekome ili ne, munjevito i ozbiljno je reagovala; počela je da nabavlja neophodne respiratore i drugu nasušnu medicinsku opremu širom sveta čime je pokazala da joj je i te kako stalo do svakog građanina ove zemlje. Bili smo i svedoci da je pomoć počela da stiže najpre iz Kine a ubrzo potom i iz Rusije, Evropske unije, Turske, SAD… 

U međuvremenu, dok su se po evrpskim i prekookeanskim metropolama ljudi tukli u redovima i supermarketima, u kojima su police ubrzo ostale potpuno prazne čak nekoliko nedelja, koliko je autoru ovog teksta poznato, a jeste, sve naše prodavnice su tokom cele ove pandemijske krize bile i ostale pune najrazličitije robe kao da u nas te iste krize nikada nije ni bilo. Ljudi su, zapravo, disciplinovano čekali u redovima ispred radnji, samoposluga, banaka i pošta, na propisnoj udaljenosti… Najkraće rečeno, u Srbiji je, svih tih dana pandemije, sve funkcionisalo odlično. Neke beogradske opštine čak su, na svoju ruku, organizovale i podelu besplatnih paketa sa osnovnim životnim namirnicama za sve svoje sugrađane starije od 60 godina i iste dopremile na adresu svojih starijih komšija. Lepo!

Očigledno, Srbija se dobro organizovala, od samog početka, u ovom "nevidljivom ratu". Naravno, u trenutku dok ovo pišemo, ništa još nije definitivno rešeno ali se, kao što to reče i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, pre neki dan, "svetlo na kraju ovog mračnog tunela ipak - nazire".

Do tada, budimo pametni i strpljivi

Slušajmo medicinsku struku a "batalimo" sve one koji, nemerno ili iz neznanja, seju u narodu nevericu, strah i paniku. Uostalom, nama Srbima ovo nije prvi put da smo se našli na ivici egzisencijalnog ponora. Slično je bilo i kada je naša iscrpljena srpska vojska, sa narodom, izbila, posle Albanske golgote, na obalu Jadranskog mora i kada, te preteške i tragične 1915. godine, nigde na horizontu nije bilo pomoći… 

U takvoj bezizlaznoj situaciji tadašnji predsednik srpske Vlade, Nikola Pašić, izgovorio je čuvenu rečenicu: "Spasa nam nema, propasti nećemo!"

I mi smo ubeđeni: uprkos svemu - propasti nećemo!

…..

P. S. Tekst koji se pojavio pre neki dan u "Mladenovačkom glasu" napisao sam na molbu mog velikog prijatelja i kolege Željka Mutavdžića koji i uređuje ovo zanimljivo i korisno štampano lokalno glasilo. Iako, uglavnom, ne pišem odavno ovakve kolumne za novine, ovaj tekst je u dahu "iscureo" iz mene... Nadam se da vam se svideo...

Vaš, Dušan Marinović

Natura Online (24.4.2020)