GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Jelenovo uvo

(Polyporus umbellatus)

Vrlo retka i kod nas strogo zaštićena vrsta gljiva. Smatra se i za lekovitu pa bi je valjalo, zbog toga, uzgajati. Inače, na dalekom Istoku ova vrsta se uzgaja...

Tekst i fotografije Vladimir Janjić. dipl. ing

Šešir: 2-3 cm, mesnat, u početku konveksn, kasnije otvoren ravan, kod starijih i u sredini ulegnut. Boje variraju od sivkastih do krem i braonkastih tonova, često ispucan.

Cevčice: bele boje, vrlo kratke spuštaju se niz stručak. Sloj cevčica se ne odvaja od mesa.

Stručak: razgranat, mesnat i beo ili bar prljavo beo. 

Meso: beličasto do krem. Brašnastog je mirisa i ukusa. Ponekad može poprimiti miris stabla na kome raste ali i tada je dominantan miris brašna. U starosti ukus joj može biti gorak.

Stanište i vreme rasta: raste na mrtvim stablima, češće na panjevima bukve ili hrasta (ja sam je nalazio samo na bukvi).

Upotreba: jestiva dok je mlada i dok joj je meso mekano. Ukus je odličan ali, kako je retka, bolje je poštedeti.

Zamena sa drugim gljivama je praktično nemoguća ukoliko se vodi računa o opštem izgledu i mestu rasta. Gljiva raste kao grm gde se, iz zajedničkog tela, grana veliki broj grana i grančica, pa ako se o ovome vodi računa onda je nemoguća zamena.

Natura Online (19.8.2021)