subota, decembar 04, 2021

 

ISTRAŽIVANJA

Šta građani Srbije misle o klimatskim promenama

pustinja foto pixabay pexelscom

Više od 90 odsto građana Srbije smatra da su klimatske promene najveći globalni izazov i da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alate u borbi protiv klimatskih promena. Takođe, većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu i iskazuje zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

Piše Ivana Jovčić, Centar za unapređenje životne sredine / Foto: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Da su aktivnosti ljudi najvažniji uzrok klimatskih promena smatra 93 odsto ispitanika, a više od tri četvrtine u potpunosti opovrgava stav da je Srbija jedna od vodećih zemalja u borbi protiv klimatskih promena i smatra da se donosioci odluka ne bave dovoljno klimatskim promenama.

Naučnim podacima o klimatskim promenama ne veruje 5,4 odsto ispitanika, i zanimljivo je da je među muškarcima (7,6%) dvostruko veći procenat onih koji ne veruju naučnim podacima nego među ženama (3,6%).

Samo 20 posto ispitanika misli da je vazduh oduvek bio zagađen. S ovim stavom se u potpunosti (54,2%) ili delimično (21,2%) ne slaže skoro tri četvrtine ispitanika.

Četiri najzastupljenije posledice klimatskih promena koje su najprisutnije u Srbiji, prema mišljenju ispitanika su: zagađenje vazduha (67,1%), porast temperature (58,3%), ekstremni vremenski uslovi (43,8%) i smanjenje kvaliteta i količine vodnih resursa (42,1%). Treba napomenuti da zagađenje vazduha nije posledica klimatskih promena, ali svakako je u direktnoj vezi obzirom da preko 70 posto energije u Srbiji dolazi iz procesa spaljivanja fosilinih goriva.

Građani (57,7%) su samosvesni i prepoznaju sopstvenu odgovornost, dok takođe smatraju da Vlada RS (74,8%), Ministarstvo zaštite životne sredine (44,8%) i kompanije (44,65%) imaju najveću odgovornost u borbi protvi klimatskih promena.

Tačno 16,2 posto ispitanika je saglasno sa stavom da ništa ne mogu da promene da bi smanjili svoj uticaj na izmenjene klimatske uslove. Primetno je da muški ispitanici (21,3%) pokazuju primetno veći stepen saglasnosti s navedenim stavom u odnosu na ispitanice (12,6%).

Ohrabruje podatak da bi više od dve trećine građana uložilo dodatni trud da smanji sopstveni uticaj na klimatske promene kada bi imalo više informacija.  

Uprkos povremenom utisku da građani imaju nizak nivo svesti i informisanosti o klimatskim promenama, ovi rezultati navode na zaključak da je situacija znatno povoljnija, ali da procenat upućenosti ispitanika opada kada se radi o specifičnim ishodima i posledicama. Zbog toga je važan stalan rad na sveobuhvatnom i detaljnom informisanju i obrazovanju u ovoj oblasti, kako bi se građani osnažili i uključili u procese ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, i dali svoj doprinos u skladu sa ličnim mogućnostima. 

Stavovi o klimatskim promenama su deo Analize istraživanja o stanju, potrebama i stavovima građana Republike Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Istraživanje je sprovedeno u avgustu 2021. godine i u njemu je učestvovalo ukupno 504 ispitanica i ispitanika iz cele Srbije. Kompletno istraživanje možete preuzeti na linku: https://cuzs.org.rs/klima-docs/Analiza-istrazivanja-u-oblasti-energetske-efikasnosti-i-obnovljivih-izvora-energije.pdf

Projekat „Energija promene“ sprovodi Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem Klima101, u okviru projekta Beogradske otvorene škole "Zeleni inkubator", uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.

.....

Natura Online (2.11.2021)