Krpelj - opasnost iz trave
• Krpelji se nalaze na gotovo svim travnatim i zelenim površinama i predstavljaju veliku opasnost za pse i mačke, druge toplokrvne životinje ali i ljude...
Piše Dušan Marinović
Krpelj je dugačak oko tri milimetra i tamnocrvene je boje. Hrani se tako što buši kožu domaćina i sisa njegovu krv. Kada se nasisa, ova mala životinja svoju težinu može da poveća čak do - četrdeset puta. Zadnji deo krpelja se tada može povećati do veličine zrna kukuruza.
Mada su krpelji nekada bili najaktivniji s proleća nova istraživanja, pa i naša iskustva, pokazuju da se ta granica produžila na gotovo sva godišnja doba tako da pas može da "zaradi" krpelja i leti i u jesen, a nešto ređe i zimi.
Kako je sve više otrovnih krpelja u prirodi koji prenose piroplazmozu (koja može uzrokovati i smrt psa) ali i još sedam veoma opasnih bolesti među kojima je i lajmska, bolje je na vreme zaštiti kućne ljubimce.
Efikasni i preventivni preparati protiv krpelja (specijalna ogrlica protiv krpelja i buva ili ampula čiji se sadržaj sipa sa gornje strane vrata psa) mogu se nabaviti u svakom pet šopu ili veterinarskoj apoteci. Ova preventivna sredstva imaju rok trajanja od samo nekoliko meseci kada iste treba zameniti novim. Međutim, najbolje je da pri šetnji ljubimca izbegavate, koliko je to moguće, područja gde krpelja obično ima a to su visoka trava, šiblje i grmovi, posebno u proleće i leti. Krajnje je preporučljivo da posle šetnje, a posle lova obavezno, pregledate psa lično i uverite se da nije "zaradio" krpelje.
Kako se vadi krpelj iz kože ljubimca?
Krpelji se obično "zalepe" na donjoj strani psa, ispod prednjih nogu (pazuha) ili na glavi. Međutim, oni se mogu naći i na svim delovima tela životinje. Zato posle šetnje u prirodi, ponovimo: obavezno pregledajte psa!
Krpelje je potrebno u što kraćem roku odstraniti sa životinje jer se tako izbegava prenos zaraze i razvoj bolesti.
Jedan od načina uklanjanja krpelja, a koji uglavnom preporučuju veterinari, jeste mehaničko vađenje ili čupanje krpelja sa površine kože psa. To se radi pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat krpelja) što bliže koži, a posle odstranjivanja mesto uboda treba dezinfikovati. Međutim, tada može doći do lokalnog gnojenja pošto rilica krpelja obično ostane u koži. Veterinari preporučuju i da se odstranjeni krpelj spali, odnosno da se ne gnječi jer u njemu mogu postajati uzročnici bolesti koje mogu preći i na ljude.
Drugi način je omamljivanje ili uništavanje krpelja na samoj koži kada dolaze do njihovog opuštanja. U tu svrhu se koriste etar, alkohol, organski insekticid etiol i obično ulje.
Postupak je sledeći: malo vate treba zamočiti u pomenute rastvore i mazati mesto gde je zariven krpelj sve dok se ne opusti kada ga treba izvaditi pincetom. Dok rastvori imaju omamljujuće dejstvo obično ulje oduzima vazduh krpelju koji se opušta zajedno sa rilicom.
Ako mislite da je postupak mnogo komplikovan, obratite se veterinaru koji će stručno odstraniti krpelja.
….
850 vrsta krpelja
Osobe i naše kućne ljubimce koje je ujela ova opasna mala životinja mogu da obole od čak - osam bolesti!
U nastojanju da što bolje rasvetle lajmsku bolest koju prenosi krpelj, naučnici su otkrili još jedan do sada nepoznat virus koji ta omražena životinja može da prenese na ljude.
- Postoje virusi i bakterije za koje ne znamo samo zato što ih do sada nismo ni tražili - kaže Duejen Gabler, stručnjak za bolesti koje prenosi krpelj i nastavlja: Dok budemo proučavali već poznate mikroorganizme, verovatno ćemo otkriti još gomilu onih za koje do sada nismo ni znali da postoje.
Naučnicima je i ranije bilo poznato da osobe koje je ujeo zaraženi krpelj mogu da obole od osam bolesti, uključujući i lajmsku. Izgleda, međutim, da je taj spisak duži. Naučnici su, naime, izolovali jedan novi, do sada nepoznati virus u krpelju, koji napada jelene u Novoj Engleskoj. Nisu sigurni da li on može da ugrozi zdravlje ljudi, ali upozoravaju da ima srodnike, otkrivene u Evropi, koji mogu da izazovu opasne, često smrtonosne promene na mozgu.
- Mada krpelj u Novoj Engleskoj ne napada ljude, ne možemo u potpunosti da isključimo mogućnost da izazove teška oboljenja i ugrozi njihovo zdravlje - kaže Sem Telford, parazitolog na Medicinskom fakultetu Harvardskog univerziteta.
- Krpelji radije napadaju životinje, ali kada su gladni ne biraju mnogo - kaže Telford.
Prema njegovim rečima, virus je otkriven dok su naučnici proučavali bakteriju koju prenosi crnonogi krpelj i koji kod ljudi može da izazove potencijalno smrtonosnu bolest pod nazivom granulicitna ehrlikioza. Na virus su "naleteli" sasvim slučajno, dok su proučavali pljuvačne žljezde krpelja. Ubrizgali su ga u miša da bi proučili njegovo dejstvo i rezultat ih je zaprepastio - životinja je ubrzo uginula.
- Sama činjenica da krpelji koji napadaju jelene prenose virus koji može da izazove smrt miša, dovoljno je zabrinjavajuća i ukazuje na potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi - kaže Telford.
U svetu živi više od 850 vrsta krpelja od kojih oko 100 vrsta prenosi bolesti (lajmsku, groznicu Stenovitih planina, Kolorado groznicu, tularemiju...). Sve te bolesti imaju slične simptome tako da je teško postaviti tačnu dijagnozu i, samim tim, opredeliti se za pravu terapiju. Osim toga, veruje se da se prilikom ujeda prenos i više bolesti odjednom.
- Krpelj može da sisa krv više različitih životinja pre nego što ujede čoveka. Zato preko njega može da "navučete" mnogo različitih infekcija - kaže Karen Foršner, osnivač Fondacije za borbu protiv lajmske bolesti prenosi "Blic", a objavila Natura Online 29.4.2009.
Natura Online (19.4.2023)