Feljton

FELJTON: VREME SUTRA (13)

Atmosferski frontovi

Na granicama između dve različite vazdušne mase dolazi do sukobljavanja hladne i tople vazdušne mase. Ovu granicu stručnjaci nazivaju ATMOSFERSKI FRONT ili samo FRONT. Ovaj pojam je uzet iz vojne terminologije (front je linija duž koje se sukobljavaju dve protivničke vojske). Za razumevanje važnih mehanizama vremenskih procesa vezanih za atmosferske frontove, veoma je važno da se shvati prostorni izgled granice između dve različite vazdušne mase.

Piše Jakov Lovrić

Ta granica nije i ne može da bude neki vertikalni nevidljivi zid. Takva granica, na primer, ne može da postoji ni između vode i ulja. Naime, ako bi u nekom sudu vodu i ulje pregradili vertikalnom tankom pregradom, a onda je naglo izvukli, molekuli vode počeli bi brzo da se kreću ka ulju i nadole, a molekuli ulja ka vodi i nagore. Ovo kretanje bi trajalo vrlo kratko, a krajnji rezultat tog kretanja bio bi položaj vode odozdo, a ulja odozgo.

Po analogiji, ovako se ponašaju i dve različite vazdušne mase u dodiru. I između njih ne može da postoji granice u obliku vertikalnog zida. Ustanovljeno je, teorijski i praktično, da je granica između dve različite vazdušne mase koso položena površina. Njen ugao je čak manji od 1° u odnosu na Zemljinu ili morsku površinu (crtež gore). Ispod koso položene površine leži hladna vazdužna masa, a iznad topla vazdušna masa.

Na gornjem crtežu vidi se frontalna površina i njen presek. Po­vršinu koja razdvaja dve različite vazdušne mase na­zivamo FRONTALNA PO­VRŠINA. Njen presek sa Zemljinom površinom nazi­vamo linija fronta na zemlji ili samo front. Kažimo još i to da se granica izmedu vaz­dušne mase umerenih širi­na i tropske vazdušne mase naziva POLARNI FRONT. Ovaj front bitno utiče na vreme u celoj Evropi.

STVARANJE VRTLOGA NA FRONTU

U stvaranju talasa na vodi presudna su dva faktora: razlika u gustini vode i vazduha i razlika u brzini njihovog kretanja. Samo razlika u gustini ne može da dovede do stvaranja talasa. Zato, kad je tiho - talasa nema, Nešto se u principu slična dešava i na frontalnoj povr­šini između donjeg hladnog i gornjeg toplog vazduha kada razlike u gustini i brzi­ni kretanja dostignu određe­ne kritične vrednosti. Talasi koji se stvaraju na frontal­noj površini ogromnih su razmera. Njihova dužina ob­ično prelazi 1.000 km. Kada se zatalasa frontalna površi­na, zatalasa se i granica iz­među hladne i tople vazduž­ne mase na Zemlji, tj. front.

Naoružani ovim pojedi­načnim znanjima o vazduš­nim masama i atmosfer­skom frontu, možemo sa la­koćom pratiti pojavu talasa na frontu i njegovu evoluci­ju, kao i sve posledice po vremenska zbivanja koja iz toga proističu. Neka, na pri­mer, na prostoru Meditera­na paralelno frontu duvaju istočni vetrovi u hladnom vazduhu umerenih širina, a zapadni u toplom tropskom vazduhu (crtež dole). Zbog raz­lika u gustini i brzini vetra u vazdušnim masama duž nji­hove granice dolazi do stva­ranja talasa (B). Pojavu tala­sa prati pad pritiska i to na­jpre u predelu grebena tala­sa. Zato se u ovoj fazi razvo­ja talasa na sinoptičkoj karti pojavljuje jedna-dve zatvo­rene izobare sa najnižim pritiskom u centru.

Kao što i sami možemo za­paziti, stvaranjem talasa vidno je poremećeno strujanje vazduha sa jedne i sa druge strane fronta na pro­storu talasa. Na prednjoj strani talasa, odnosno u gre­benu talasa, front se pome­rio ka severu, a na zadnjoj strani, u dolini talasa, front se pomerio ka jugu. Praktično, to znači da se u rezultatu stvaranja talasa topla vazdušna masa pokrenula ka severu, a hladna ka jugu. U toku dalje evolucije amplituda talasa raste, tako da hladna vazdušna masa prodire sve južnije, a topla severnije (C).

Vratimo se opet talasima na vodi. Kada brzina vetra dostigne određenu vrednost, talasi na vodi počinju da se prelamaju na vrhu grebena. Do nešto sličnog prelamanja dolazi i u vr­hu grebena ako se amplituda talasa stalno poveća­va. Pojavu preloma u gre­benu talasa prati intenzivan pad pritiska, pa se talas u toj fazi razvoja, na sinoptič­icim kartama, vidi kao pod­ručje niskog pritiska, pred­stavljeno sa više izobara (D). Talas na frontu na kojem dolazi do stvaranja pre­loma u grebenu talasa nazi­vamo MLADI CIKLON. Sada, dakle, vidimo da je ciklon složena tvorevina koja se razvija na frontu kao rezultat stvaranja talasa.

(U nastavku: Topli i hladni fron­tovi)

........

Natura Online (2.9.2009)