FELJTON: VREME SUTRA (14)

Topli i hladni fron­tovi

Uzdizanjem toplog vazdu­ha uz klin hladnog vazduha dolazi do njegovog hladenja za 1°C za svakih 100 metara. Hlađenjem topli vazduh će na nekoj visini postati zasi­ćen vodenom parom, tj. doći će do kondenzacije vodene pare i stvaranja oblaka. A na kojoj visini će početi da se stvaraju oblaci, zavisi od početnih uslova temperatu­re i vlage u toplom vazduhu.

Piše Jakov Lovrić

Koncentrišimo sada našu pažnju na zbivanja od juga ka severu, duž preseka ABC na prednjem delu ciklona i od severozapada ka jugois­toku, duž preseka DEF na zadnjem delu ciklona (pogledati poslednju sliku iz prethodnog nastavka). Pre nego što zavirimo u procese koji se odvija­ju duž pomenutih preseka, najpre kažimo da se pojam ispred i iza fronta definiše u odnosu na njegov pravac kretanja. Pošto se u našem primeru na prednjoj strani ciklona front kreće ka seve­ru, iza fronta leži topli vaz­duh, a ispred njega hladni. Zbog naglog skretnja vetro­va u hladnom vazduhu isp­red fronta, lakši topli trops­ki vazduh je prisiljen da se uzdiže uz frontalnu površi­nu, odnosno uz klin hladnog vazduha. Uzdizanje počinje od fronta na zemlji (tačka B) pa do tropopauze. A šta­ se dešava u vazduhu koji se uzdiže, nama je već po­znato. Pa, ipak, ponovimo!

Uzdizanjem toplog vazdu­ha uz klin hladnog vazduha dolazi do njegovog hladenja za 1°C za svakih 100 metara. Hlađenjem topli vazduh će na nekoj visini postati zasi­ćen vodenom parom, tj. doći će do kondenzacije vodene pare i stvaranja oblaka. A na kojoj visini će početi da se stvaraju oblaci, zavisi od početnih uslova temperatu­re i vlage u toplom vazduhu. Što je temperatura niža i veća vlaga u toplom vazdu­hu, oblaci će početi da se stvaraju na manjoj visini. Primetimo da se topli vaz­duh uzdiže koso, a ne verti­kalno, kao kod konvekcije. Zbog toga se pri kosom uzdi­zanju vazduha stvaraju ob­laci sasvim drugačijeg obli­ka nego oblaci vertikalnog razvitka. U koso uzdižućem vazduhu, na dužini od goto­vo čitavih 1.000 km ispred fronta na zemlji, stvaraju se tri karakteristična sloja ob­laka: niski, srednji i visoki (crtež dole).

feljton32

Front koji nastaje na prednjoj strani ciklona, gde topli vazduh prodire ka se­veru i severoistoku, a hladni se povlači ispred toplog, i pri čemu se u uzdižućem toplom vazduhu stvaraju ka­rakteristična tri oblačna sloja, sa kišom ili snegom,  iz niskih oblaka, naziva se TOPLI FRONT.

Na zadnjem delu ciklona duž preseka DEF hladni vazduh umerenih širina prodire iza fronta ka jugu i jugoistoku. Ispred fronta vetrovi naglo skreću na jugozapad (videti poslednju sliku iz prethodnognastavka).

Ako imamo u vidu kako u prosto­ru leži frontalna površina, lako je razumeti kako hladni vazduh umerenih širina, u obliku klina, prodire ka jugu i jugoistoku, i kako teži i prisi­ljava topli vazduh da se uz­diže uz njegov klin (crtež dole).

feljton33

Kosim uzdizanjem toplog vazduha uz klin hladnog i, u ovom slučaju, stvaraju se tri karakteristična sloja obla­ka: niski, srednji i visoki.

Front koji se razvija na za­dnjoj strani ciklona, gde prodire hladna vazdušna masa, i gde dolazi do prisil­nog uzdizanja tople vazduš­ne mase i stvaranja karakte­rističnih oblačnih slojeva, naziva se HLADNI FRONT.

(U nastavku: Vreme u toplom i hladnom frontu)

........

Natura Online (4.9.2009)