petak, avgust 07, 2020

 

FELJTON: VREME SUTRA (15)

Vreme u toplom i hladnom frontu

feljton34

Ako poznajemo oblake toplog fronta i pravac njego­vog kretanja, lako je razumeti redosled u promena­ma vremena kada ovaj front nailazi u neki rejon. Prvi znaci nailaska toplog fronta su visoki oblaci. Kada ovi oblaci imaju na prednjoj strani kuke, tako da liče na skije, onda možemo biti si­gurni da nailazi topli front (slika gore). Posle ovoga visoki beli oblaci pokriju celo nebo...

Piše Jakov Lovrić

 

Na ovim oblacima oko Sunca pojaviće se optička pojava HALO, o kojoj smo već govorili. Ovo je već dru­gi siguran znak da nailazi topli front, što znači da će ubrzo doći do pogoršanja vremena. Kako vreme odmiče, visoki beli oblaci postaju sve gušći i niži, a Sunce se kroz njih vidi kao mrlja (slika dole).

 

feljton35

To je već znak da su nebo pokrili tanki slojasti srednji oblaci. Vremenom, ovi oblaci postaju toli­ko gusti da se kroz njih Sun­ce više i ne vidi. Nebo su, dakle, prekrili gusti srednji oblaci. Daljim spuštanjem i povećanjem debljine ovih oblaka počinje i promicanje prvih kapljica kiše ili snežnih pahuljica. Ubrzo zatim kiša poprima karakter dugotrajne umerene sa ili bez povremenih prekida. Pojava kiše ili snega znak je da su nebo prekrili gusti slojasti kišni niski oblaci.

Za sve vreme prolaska toplog fronta, od pojave visokih oblaka do fronta na Zemlji, pritisak vazduh, stalno opada, a temperatura, ostaje bez bitnijih promena. Otuda i ono pravilo o kojen smo govorili da pad pritiska u nekoliko uzastopnih tročasovnih intervala "nagoveštava" pogoršanje vremena. Kada front, pređe rejon temperatura naglo poraste. To je znak da je rejon zahvatio topli tropski vazduh iza fronta. U isto vreme, vetar sa jugoistočnog ili istočnog skreće na jugozapadni ili južni.

Vreme trajanja karakte­rističnog vremena vezanog za topli front zavisi od brzi­ne kretanja toplog fronta. Obično od pojave visokih oblaka sa zapadne strane do prolaska fronta na Zemlji protekne 10 do 20 časova. Napomenimo još i to da se pri prolasku toplih frontova u umerenim širinama na kontinentu leti javljaju samo visoki i srednji oblaci. Za takve frontove se kaže da su "slabi", "neaktivni" ili "rasplinuti".

Pri prolasku hladnog fronta javlja se slično karak­teristično vreme kao i kod toplog fronta, ali obrnutin redom. Hladni front se, da tako kažemo, "najavljuje" naglim pogoršanjem vremena. Naime, u ovom slučaju rejon najpre zahvataju slojasti kišni niski oblaci s kišom ili snegom zimi, a zatin se odmicanjem fronta od rejona vremenski uslovi neprekidno poboljšavaju: donja granica oblaka postaje sve viša, a oblaci sve tanji, završavajući visokim oblacima. Pri prolasku hladnog fronta temperatura vazduha naglo opadne, često i više od 10°C, pritisalk stalno raste, a vetar naglo skreće na sever ili severo­zapad. Znači, za vreme pro­laska hladnog fronta prome­ne su suprotne onima koje se dešavaju pri prolasku toplog fronta.

Frontovi, inače, leže u osam dolina niskog pritiska i zato je jasno zašto su doli­ne niskog pritiska vezane za ružno vreme.

Prostor u ciklonu između hladnog i toplog fronta nazi­va se TOPLI SEKTOR. U njemu, naime, leži topla vaz­dušna masa po kojoj je sek­tor i dobio ime. Spajanjem hladnog i toplog fronta na­staje jedan složeni front koji stručnjaci nazivaju OKLU­DOVANI FRONT ili samo OKLUZIJA. Ovaj front ima najrasprostranjeniju zonu oblačnosti i padavina iz pro­stog razloga što je sačinjen od dva fronta.

OLUJNI OBLACI NA HLADNOM FRONTU

Hladni frontovi, o kojima je bilo reči, javljaju se u hladnoj polovini godine. U toploj polovini godine, a na­ročito leti, na hladnim fron­tovima razvijaju se olujni oblaci poređani jedan do drugog u liniji, a najčešće su praćeni pljuskovima, grmljavinama i jakim udarima vetra.

Olujni oblaci na hlad­nom frontu nastaju kada se on brzo kreće, tj. kada se hladna vazdušna masa iza fronta brzo kreće. Tada sila trenja o Zemljinu površinu primetno deformiše čelo kli­na hladnog vazduha dajući mu zaobljen oblik (crtež dole). To duž fronta dovodi do "bur­nog" istiskivanja toplog vazduha do velikih visina, pri čemu se u njemu stvaraju olujni oblaci. Po fizičkoj strukturi i spoljnom izgle­du, olujni oblaci na hlad­nom frontu ne razlikuju se od olujnih oblaka koji nasta­ju neravnomernim zagreva­njem u toku dana unutar vazdušnih masa koje rela­tivno miruju. Bitna razlika je u tome što se olujni obla­ci, stvoreni na hladnom frontu, kreću njegovom br­zinom, a to može da bude 60 do 100 km/h. Olujni oblaci unutar vazdušnih masa kre­ću se sporo, 10-20 km/h.

 

feljton36

(U nastavku: Vreme u ciklonu)

........

Natura Online (7.9.2009)