ponedeljak, avgust 03, 2020

 

FELJTON: VREME SUTRA (18)

Prognoza vremena po lokalnim pred­znacima

Mnoga narod­na pravila za prognoziranje vremena povezana su sa po­našanjem životinja, obično domaćih, te ptica i insekata, jednostavno stoga što su lju­dima bili nadohvat ruke, a i zbog toga što životinje ne­posrednije reaguju na vre­me, naročito na njegove pro­mene. Na primer, porast vlažnosti vazduha jedan je od znakova približavanja kiše, a insekti, ptice i neke životinje najčešće to i osete, pa nam svaka na svoj način to i najavljuje.

Piše Jakov Lovrić

 

Prvo iskustvo koje je čo­vek imao sa vremenom je njegova PROMENLJIVOST. Gotovo da nema ni jednog mesta na kugli zemaljskoj koje bi neprekidno imalo uvek isto vreme. Promenlji­vost vremena dala je podsti­caja čoveku za razmišljanje o vremenu, a njegove život­ne potrebe naterale su ga na to.

Najjednostavniju promen­ljivost vremena donosi doba dana. Tako, na primer, uočena je velika zavisnost tem­perature i prividnog kreta­nja Sunca u toku dana. To nam uvek daje mogućnost da sa velikom sigurnošću očekujemo da će sredinom dana i u popodnevnim časo­vima biti toplije nego ujutro i u toku noći. Ali, zato je mnogo zamršenija zavisnost drugih meteoroloških ele­menata i pojava od dnevnog prividnog kretanja Sunca.

Sledeća viša varijacija vre­mena je GODIŠNJE DOBA. Ona je shvatljiva svim ljudi­ma kao posledica obilaska Zemlje oko Sunca. Postoje područja na površini Zemlje gde se dnevne i godišnje promene meteoroloških ele­menata i pojava dešavaju gotovo sa matematičkom tačnošću. U umerenim širi­nama, međutim, to nije tako. Potrebno je dugogodiš­nje iskustvo da bi se uočile neke pravilnosti i neke poja­ve vezane za ljude, životinje i bilje, koje mogu poslužiti kao dobra osnova za progno­zu od narednih nekoliko sati do nekoliko dana.

ŽIVOTINJE KAO PREDSKAZI­VAČI VREMENA

Mnoga narod­na pravila za prognoziranje vremena povezana su sa po­našanjem životinja, obično domaćih, te ptica i insekata, jednostavno stoga što su lju­dima bili nadohvat ruke, a i zbog toga što životinje ne­posrednije reaguju na vre­me, naročito na njegove pro­mene. Na primer, porast vlažnosti vazduha jedan je od znakova približavanja kiše, a insekti, ptice i neke životinje najčešće to i osete, pa nam svaka na svoj način to i najavljuje.

Tako, na pri­mer, povećanje vlažnosti vazduha tera insekte da se spuštaju sa većih visina. Ko­marci i muve osećaju da im krila postaju sve teža i let sve naporniji. Zbog toga se spuštaju sve niže. Laste, koje se tim insektima hrane, slede njihov let, tj. i one lete nisko. Otud i jedna od naj­poznatijih narodnih prognoza: "Kada laste lete nisko, biće kiše!". U ovom slučaju, prognozeri su insekti, a ne laste koje su zaslužne samo utoliko što nam ponašanje insekata čine vidljivim.

Na svoj način zanimljiv je i slučaj žabe gatalinke, koja je kao prognozer vremena na dobrom glasu. Žabe, kao i laste, povode se za in­sektima. Kada je vreme lepo, žabe do hrane dolaze relativno lako: skačući uvis i metar visoko, kako bi dohvatile insekte. Pred kišu, in­sekti se sklanjaju i uvlače is­pod grmlja, biljaka, ulaze u kuće, a najradije zalaze u suve i tople staje. Žabe tada ostaju bez svog glavnog izvo­ra hrane i zavlače se u bare.

Ova prirodna potreba žaba za hranom iskorišćena je u prognostičke svrhe. Žabe gatalinke se stavljaju u stak­lene posude sa malim stepe­nicama. Penje li se žaba uz stepenice, vreme će, kažu, biti lepo. Ako, pak žaba mr­zovoljno sedi na dnu posu­de - biće kiše.

Poznati prognozeri vre­mena u životinjskom car­stvu su i pauci. Oni ostavlja­ju svoje mreže kad nailazi kišno vreme i čekaju dalji razvoj na zaštićenom mestu. Mačke pred nepogodu - olu­ju - postaju nemirne, ne jedu i ne spavuju, a jeleni i srne skaču i oglašavaju se. Ptice pevačice prestaju da pevaju, a ose i pčele postaju nasrtljive.

OSEĆAJ ZA VREME KOD ČO­VEKA

I kod čoveka se saču­vao osećaj za vreme i njego­vu promenu, ali ni izdaleka kao u životinja. Izgleda da su životinje higroskopnije, pa su u stanju da osete i najmanje promene vlažnosti. Kod Ijudi samo "senzibilne«" naravi reaguju na vreme i promene vremena. Kod po­jedinaca osećaj za vreme može da se potencira do bo­lesti, tzv. meteoropatije. Nije još dovoljno poznato koji fi­zički faktori dovode do ovak­vih reakcija, najverovatnije je kombinovani uticaj osci­lacija pritiska, vlažnosti i temperature, a verovatno je značajan uticaj i promene električnog polja.

Svaki čovek je ovisan o vremenu, i to ne samo s ob­zirom na njegovo spoljnje delovanje, već i svojom spo­sobnošću za rad, svojom produktivnošću na radnom mestu. Čak i ljudi koji, ina­če, ne poseduju određenu osetljivost na promenu vremena, poseduju volju za ra­dom koja je zavisna od vremena. Svakome se ponekad dešava da mu posao ne ide od ruke, mada zato ne može da nađe neko objašnjenje.

(U nastavku: Prognoza vremena na osnovu osećaja kod ljudi)

.......

Natura Online (11.9.2009)