BALKANOGENIJ
Stan i penzija za menje od dva i po minuta
Lepo je to... I svi smo se istinski obradovali, veselili, onako iskreno... A što i ne bismo? I ko nam to može uopšte zabraniti? Nedavni uspesi naših srpskih sportista, plivača, vaterpolista i odbojkaša probudili su usnuli nacionalni ponos, iako je, moram da priznam, bilo pomalo i pozitivnog srbovanja. Čak i van granica Srbije... Ali, nije to pravi i jedini razlog zašto je ubedljivo najlepše živeti u Srbiji...
Piše Dušan Marinović, urednik
A onda je, ponovo, po ko zna koji put, napravljen i svečani doček naših sportista ispred Skupštine glavnog grada. Za naše momke i devojke, naše sportiste koji su se iz sveta vratili sa zlatnim odličjima oko vrata.
Trijumfalna kapija. Fanfare... Stari Rim... Hleba i igara... Ave Cezare! Robovlasništvo...
Ali, ni to mi ne smeta. Nek' se veseli narod tuđim uspesima kad već ne može sopstvenim. Zašto da ne?! Pa, ionako je poprilično sve sivo, bez velike perspektive i nade... Uostalom, znate to i sami. I šta vas to lepo i tako pozitivo čeka već u septembru? Možda neki novi kup, šampionat?... Čije ni ime ne znate da izgovorite?... Ali, daj, bre narodu, igara kad već nema 'leba.
Čitam novine ovih dana, doduše sve ređe... Prethodno me je jedna (domaća) Sorošova nacionalna televizija podrobno obavestila, ali i sve druge (koje za sada još uvek nisu u njegovom doslovnom vlasništvu), da je naš zlatni plivač Čavić dobio, za svoje sportske zasluge, od nekih sponzora i ove države, stan u Beogradu. Kažu: red je i zaslužio je mladić. I ja mislim da jeste. O tome postoji i zakon! O nekim drugim, verovatno mnogo važnijim društvenim pitanjima, poslanici nikako da se dogovore...
No, da se vratim dnevnoj štampi. Listam je i čitam. Pišu o našoj zlatnoj plivačici Nađi Higl:
"Grad Pančevo će joj se uskoro odužiti tako što će joj pokloniti stan, a država će je nagraditi sa 30.000 evra... Kad navrši 40 godina imaće pravo na mesečnu nadoknadu u visini dve i po prosečne plate".
Piše i još nešto uzgred, ali mi posle ove rečenice presede dalje čitanje...
Dobro, za stan mi je jasno, ali zašto nagrada u evrima kad je, valjda, dinar još uvek zvanično platežno sredstvo u Srbiji? Ili: Da ne izgleda, možda, puno onima što leže po srbijanskim prugama, blokiraju opštine i puteva, seku sopstvene voćnjake zbog niske otkupne cene?.... Ili onima što danima štrajkuju glađu zato što nisu primili platu 17 ili 57 meseci?
Ne znam! Tek, ostajem zbunjen...
Lepo je to što se ovih dana svirala "Bože pravde" po svetu i što se naša trobojka sa krunom (mada smo još Republika, zar ne?) viorila nekoliko minuta tu i tamo po svetu. Ipak, ko će za nekoliko meseci, a da ne govorimo o godinama, pamtiti ove zaista sjajne momke i devojke? Jer, kao na proizvodnoj traci, svakoga dana nam dolaze neka nova svetska, evropska, regionalna, nacionalna... prvenstva i šampionati. I, kao po pravilu, i na njima neko mora da osvoji zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju.
Plašim se da će zbog svetske hiperprodukcije tih i takvih sportskih (Panem et circenses) manifestacija naša državna kasa početi, proporcionalno našim sportskim uspesima, da biva sve tanja i tanja... A onda, ne znam hoće li ostati i koji dinar za zaposlene u javnom sektoru i državnoj upravi, prosvetare, lekare, vojsku, policiju?... Za milion i šestohiljada penzionera? Za zaposlene u privredi i one na selu, kao i čitave izgladnele legije nezaposlenih u Srbiji, ionako već odavno para nema!
Kažete: Katastrofa!?
I ko onda i zašto da ovde peva "Bože pravde"?...
Šta nam je činiti?
Plivajmo! Leđno, prsno, delfin, kraul, plutajmo...
Jer, gde ima na svetu: Stan i dobra nacionalna penzija za samo - 2.21.62!
Znači, sve to za manje od dva i po minuta!
Pa, braćo i sestre - nigde!
Zato je ubedljivo najlepše živeti u Srbiji...
.........
Natura Online (10.8.2009)