Reč veterinara: krpeljska groznica - piroplazmoza
• Prvi zabeleženi podaci koji govore o toj veoma opasnoj bolesti potiču još iz 1895. kada su otkriveni paraziti koji su se nalazili u crvenim krvnim zrncima pasa. Bolest se sezonski javlja sa pojavom svojih prenosioca - krpelja, dakle - u proleće i jesen. Međutim, iz svoje prakse i iz iskustava kolega, može se govoriti o prisustvu te bolesti (dakle i krpelja) - tokom cele godine. To je još jedan razlog više da se upoznamo sa tom bolešću pasa i naučimo kako da je prepoznamo i borimo se protiv nje... Jer, bolest se uglavnom završava - smrtonosno.
Piše dr vet. med. Gruja Pavlović
Prvi zabeleženi podaci koji govore o toj veoma opasnoj bolesti pasa, koju prenose krpelji, datiraju sto godina unazad. Naime, 1895. godine prvi put su otkriveni paraziti koji su se nalazili u crvenim krvnim zrncima pasa. Danas je piroplazmoza poznata u svim zemljama sveta.
Bolest se sezonski javlja sa pojavom svojih prenosioca - krpelja, dakle - u proleće i jesen. Međutim, iz svoje prakse i iz iskustava kolega, može se govoriti o prisustvu te bolesti (dakle i krpelja) - tokom cele godine. To je još jedan razlog više da se upoznamo sa tom bolešću pasa i naučimo kako da je prepoznamo i borimo se protiv nje.
Uzročnik te bolesti je protozoa: Babesia canis i ponekad Babesia gipsoni, parazit mikroskopske veličine (3,5 mikrona) koji parazitira u crvenim krvnim zrncima - eritrocitima pasa.
Prenosioci parazita su krpelji i to najčešće: Dermacento retikulatus i Rhypicephalus sanguineus, mada ga mogu preneti i druge vrste krpelja.
Infekcija je kružnog toka između pasa i krpelja, to jest ženka krpelja se inficira sišući krv obolelog psa. U njenom organizmu dolazi do razmnožavanja parazita u svim organima uključujući i jajnike, sa kojih se Babesia prenosi i na jaja. U spoljnoj sredini, iz položenih jaja, izlaze larvice krpelja u kojima se dalje nastavlja razvoj parazita. Završni stadijum razvoja uzročnika piroplazmoze je nastanak tzv. sporozoita kojih ima mnogo u pljuvačnim žlezdama larvi krpelja. Pas se inficira ujedom sledećeg razvojnog oblika krpelja - lutke, ali i ubodom odraslog krpelja koji mu prenosi sporozoite u krv.
Pomenuti ciklus pas - krpelj - pas traje oko deset dana sa stvaranjem velikog broja infektivnih krpelja. Treba napomenuti da se širenje protozoe Babesie canis među krpeljima odvija i vertikalno tj. putem jaja, tako da naredne tri generacije krpelja ne moraju da imaju kontakt sa obolelim psom da bi bile infektivne.
U organizmu inficirane životinje nastavlja se razvoj Babesie i to ne samo u eritrocitima, već i u ćelijama krvnih sudova i drugim tkivima. Ovaj razvoj parazita u organizmu pasa ima za posledicu razaranje crvenih krvnih zrnaca, što dalje dovodi do anemije i oštećenja krvnih sudova, pa se javljaju mestimična krvarenja i otoci, a stvaranjem toksina, od metaboličkih produkata parazita, dolazi do oštećenja centralnog nervnog sistema, srčanog mišića, jetre, bubrega sa posledičnim teškim poremećajima i isto tako teškom kliničkom slikom bolesti.
Inkubacija je kratka i iznosi pet do sedam dana. Obolela životinja počinje da kunja, apatična je, zanosi zadnji deo tela; telesna temperatura je visoka i do 41,5 0C . Bledilo vidljivih služokoža ukazuje na anemiju, a u mokraći se pojavljuje hemoglobin koji se prebojava u tamnije nijanse: smeđe, tamno crveno. Disanje je ubrzano i otežano.
Bolest se uglavnom završava letalno (smrtonosno) što, svakako, zavisi od intenziteta infekcije, u roku od dva-tri do sedam dana. Pojedini psi mogu spontano da prebole taj period i postepeno se oporave, ali u tom slučaju bolest traje duže i stiče se imunitet u trajanju od jedne do dve godine.
Borbu protiv piroplazmoze prepustite svom veterinaru, a vi ćete mu pomoći ako ga što podrobnije obavestite o simptomima vašeg psa, prisustvu krpelja na koži koje ste sami izvadili pre nekoliko dana, ili pak podatkom da ste sa psom bili u šumi, pored reke ili na nekoj drugoj zelenoj površini gde je mogao doći u dodir sa krpeljom.
Sami ćete preventivno pomoći svom psu savetujući se sa svojim veterinarom o obliku zaštite vašeg ljubimca, bilo sa primenom kupki (bez ispiranja), stavljanja zaštitnih ogrlica i slično.
Berza NATURA (broj 3, maj 1996)
Natura Online (29.1.2009)