utorak, novembar 12, 2019

 

UKRATKO O NAŠOJ DIVLJAČI

Divlja svinja

divlja svinja1

Divlja svinja (Sus scrofa) nastanjuje nizijske, ritske i planinske šume širom naše zemlje. Lovi se čekanjem i prikradanjem po tragu, ali i hajkom sa goničima. Može biti opasna ne samo za pse već i za čoveka.

Divlja svinja (Sus scrofa) nastanjuje nizijske, ritske i planinske šume širom naše zemlje. Ona nije probirač kada je reč o hrani i svaštojed je. Hranu nalazi noću, pomoću njuha, dok je danju u svom brlogu.

Pare se u novembru i decembru. Krmača oprasi četiri do šest prasića, u martu ili aprilu; prasići imaju sivocrvenkastu boju sa dve bele pruge koje iščezavaju do jeseni.

Divlja svinja ima prilično slab vid, ali su joj čulo njuha i sluha dobro razvijeni. Dlaka im je čekinjasta, oštra; zimi je zatvoreno siva, leti svetlosiva ili crvenkasta.

Naraste do jednog metra i dostiže dužinu od 1,6 metara. Može biti teška i do 300 kilograma. Kljove ima samo mužjak.

Divlja svinja lovi se čekanjem i prikradanjem po tragu, ali i hajkom sa goničima. Može biti opasna ne samo za pse već i za čoveka. Trofej divlje svinje su kljove, koža se koristi za rukavice, a čekinje za četke.

............

(Izvor "Lovački kalendar")

Natura broj 8 (avgust 1996)

Natura Online (3.9.2009)

{jcomments off}