utorak, novembar 19, 2019

 

ELEKTRONSKI SMOG

Bazne stanice i mobilna telefonija

cellphone

Na naučnom savetovanju o uticaju mobilnih telefona na zdravlje čoveka, predsedavajući je pre početka sesije zatražio da svi oni koji smatraju da mobilni telefoni mogu da budu štetni, podignu ruku. Desetak, od oko dve stotine prisutnih je podiglo ruku. Zatim je usledilo drugo pitanje: "A sada molim da podignu ruku oni koji bi se odrekli mobilnih telefona i pored sumnje da njihovo zračenje može štetiti zdravlju čoveka". Niko od prisutnih u prepunoj sali nije podigao ruku.

Izvor: Izvršno veće AP Vojvodina

 

Bazne stanice, kao i drugi radio i TV predajnici, smatraju se izvorima nejonizujućeg zračenja. Ovoj grupi pripadaju još i vidljiva svetlost, ultraljubičasta i infracrvena svetlost, mikrotalasna, električna i magnetna polja. Dosadašnja saznanja o biološkim efektima povremenih i dugotrajnih izlaganja radiofrekventnom zračenju, električnim i magnetnim poljima nižeg intenziteta, kakva se obično sreću u životnoj sredini, su još uvek nedovoljna za konačno zaključivanje.

Danas su ljudi izloženi uticaju zračenja mobilnih telefona, televizora, monitora i napojnog dela personalnih računara, fenova za sušenje kose, električnih pegli itd. Svi ovi aparati rade u neposrednoj blizini čoveka, pa samim tim zbog efekta blizine prouzrokuju značajne vrednosti elektromagnetnog polja ili magnetne indukcije. Kao tipične jačine elektromagnetnog polja u stanovima, nastale zbog rada kućnih električnih aparata, navode se one od 1 do 15 V/m. Intenziteti električnog polja oko električnog uređaja na 30 cm od izvora mogu biti sledeći: 2 V/m za sijalicu, 15 V/m za električni sat, 16  V/m za usisivač, 40 V/m za fen, 50 V/m za mikser, 60 V/m za frižider.

Porast broja uređaja različite namene u domaćinstvima i podizanje nivoa elektromagnetnog zračenja u širokom frekventnom opsegu dovelo je do stvaranja tzv. elekrtonskog smoga u životnom i radnom prostoru. Kada bi ovaj smog bio crne boje, tada verovatno u nekim delovima strana ne bismo videli "ni prst pred okom".

ZRAČENJE MOBILNIH TELEFONA

Izvori radiofrekventnog zračenja kojima je izloženo celokupno stanovništvo su predajne antene radio i TV stanica. Elektromagnetna emisija GMS baznih stanica po svojoj prirodi veoma je slična elektromagnetnoj emisiji TV predajnika. Treba istaći da snage TV predajnika mogu biti i do 1.000 puta jače od predajnika GMS sistema.

Današnji mobilni telefoni spadaju u ćelijske sisteme. Ćelija podrazumeva geografsku zonu u čijem centru se nalazi bazna stanica sa kojom komunicira mobilni telefon dvostrukom radio vezom. Ćelije mogu biti različitih veličina i oblika (ruralna područja, autoputevi, gusto naseljeni industrijski centri i sl). Od veličine ćelije zavisi čitav niz faktora, pre svega snaga na prijemu i predaji. Kako bi se omogućio intenzivan telefonski saobraćaj, u gradovima gde ima mnogo korisnika, bazne stanice su gušće. Kada je mobilni telefon van gradskih lokacija, za ostvarivanje veze neophodna je maksimalna snaga izračenog signala. Kada se poziva u gradskim uslovima, zbog veće gustine baznih stanica, moguće je ostvariti kvalitetniji prenos signala i sa mnogo manjom izračenom snagom.

U razvijenim zemljama, mobilna telefonija ima mnogo gušći raspored baznih stanica u urbanim sredinama, tako da su nivoi zračenja mobilnih aparata daleko niži nego kod nas. I predajnici baznih stanica i mobilni telefoni imaju automatsku regulaciju i za veoma kratko vreme od početka uspostavljanja veze počinju da rade pri minimalnoj snazi.

Zato se preporučuje da se posle biranja broja sačeka nekoliko sekundi i tek onda prisloni aparat uz glavu. Takođe, preporuka je da mobilni telefon služi za dogovor, a ne za razgovor. Telefon, i u normalnom i u stand by režimu, kontrolno komunicira sa baznom stanicom i treba da bude postavljen tako da ne dodiruje kožu uha ili oko. Englezi savetuju da se na svakih 1 – 3 minute razgovora promeni uho na kome se drži telefon, a komunikaciju iz automobila, podrumskih i zatvorenih prostorija treba izbegavati.

ANTENE BAZNIH STANICA

Bazna stanica ima antenu koja se postavlja na krovovima visokih zgrada ili na visokim stubivima kako bi se pokrila određena geografska područja. Antenski sistemi baznih stanica su usmereni, tako da emituju veoma uzan glavni snop zračenja po vertikali (širine 7 -10 stepeni), a daleko širi po horizontali (širine i do 120 stepeni). Kada se montiraju na objektima, antenski sistemi se montiraju na njihovim ivicama ili dovoljno visoko, tako da je nemoguće naći se u pravcu maksimuma zračenja antene.

Za povezivanje baznih stanica koriste se usmerene radio-relejne veze. Kao antenski sistem koriste se parabolične antene. Zračenje elektromagnetne energije ovih antena je visoko koncentrisano tako da je glavni snop zračenja antene izuzetno uzan. Za nesmetano funkcionisanje radio-relejne veze neophodno je da između predajne i prijemne antene postoji potpuna optička vidljivost (nikakvi objekti ne smeju da se nađu na glavnom pravcu zračenja), te ljudi i tehnički uređaji ne mogu biti ugroženi radom ovih predajnika.

..........

CENELEC

Evropski komitet za elektrotehničku standardizaciju CENELEC izdao je 30. novembra 1994. godine dokument koji predstavlja završnu verziju predloga budućeg standarda koji reguliše ovu oblast na području Evrope. Kod nas je nivo elektromagnetnog polja regulisan standardom sa obaveznom priimenom JUS.N.No.205 od 1990. godine prema kome je, za frekvence baznih stanica mobilne telefonije (od 30 MHz do 300 GHz) dozvoljena jačina polja za celodnevno izlaganje stanovništva 27, 5 V/m.

..........

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj

http://www.eko.vojvodina.gov.rs

Natura Online (17.4.2009)