Berza NATURA broj 5, jun 1996, strana 32, format A4, PDF izdanje, cena 40,00 RSD, za inostranstvo 0,60 €

• Za kupce van Srbije cena za daunloud linka je 0,60 €, preko PayPal-a:

Važna napomena: kupci iz Srbije (rezidenti Srbije) izdanje NE MOGU platiti preko PayPal-a zbog postojećeg Zakona o deviznom poslovanju Republike Srbije.  

• Za kupce iz Srbije cena za daunloud linka je 40,00 RSD, plaćanje preko računa ili PostNet uputnice pogledati detaljnije uputstvo ovde

Iz sadržaja broja 5:

Reč veterinara

ŠUGA PASA I MAČAKA

(Scabies caninum et felinum)

Nastavljajući priču o spoljnim parazitima koji žive na našim kućnim ljubimcima u ovom broju ćemo upoznati uzročnike - šuge

Piše dr vet. med. Gruja Pavlović

Kinologija: Priča sa naslovne strane

POENTER: GOSPODAR VETRA

Zadivljujuće elegantan i lep, uvek napetih mišića i spreman na eksplozivan pokret, taj vredan, poslušan, odan i neumoran pas nije samo emanacija moći, njuha i rada već predstavlja i ponos vodiča, svakog lovca koji ga ima. Kao nezaobilazni deo veličanstvenog poglavlja radne kinolologije, poenteru je zato i pripala čast da otvori našu seriju tekstova o lovačkim psima.

Pripremili T. Živkov i D. Marinović

Kinologija

ZA VAŠ USPEH NA IZLOŽBAMA...

Piše Vesna Marković, odgajivač škotskih ovčara

Kinologija

KAKO DEFINISATI STANDARD?

Pošto smo u prošlom broju govorili o čistokrvnosti, sada ćemo se malo bliže pozabaviti pojmom standarda u kinologiji

Piše Tomislav Živkov

Iz odgajivačke prakse

ČUDOTVORNO SIRĆE

Osim što je iz literature poznato da je jabukovo sirće čudotvorno jer poboljšava ukupno stanje živih bića, valja se setiti i da je jabuka veoma korisna voćka i da joj mnogi daju prednost u odnosu na banane ili kakvo drugo južno voće

Piše Milan Timotić, odgajivač rotvajlera iz Valjeva

Akvaristika

ZLATNA RIBICA: ZAŠTO JAPANKA KAD SAM IZ KINE?

Piše Ljubomir Stokić, akvarista

KAKO ODABRATI SVETLO ZA AKVARIJUM

Čest problem sa kojim se susre­ćemo u akvarističkoj praksi je - osvetljenje akvarijuma. Treba znati da se rasveta ne postavlja samo da bi se videle ribe, već da bi bilje pravilnije raslo, a i da vam se ne bi stvarale mrke alge po staklu i pod­lozi akvarijuma.

Piše Igor Dobovšek, akvarista

Zanimljivosti iz morskih dubina (1)

PEŠ ŠTIPAVAC, BETTA SPLENDENS i AJKULA

Piše Branko Kopunović, novinar i ronilački instruktor

Ekskluzivno: Zmije našeg podneblja

KAKO UHVATITI POSKOKA?

Da bi se ulovio poskok potrebno je, pre svega, znati neke stvari o njemu, ali i to koliko je taj postupak rizičan. No, da bismo ipak odagnali uobičajene stereotipe, pa i zablude o toj zmiji-otrovnici, zamolili smo našeg vrsnog stručnjaka za gmizavce i dugogodišnjeg profesionalnog lovca na njih, Branislava Vasiljevica iz Svilajnca, da nam iz svog najpraktičnijeg ugla ispriča kako on lovi najotrovnije zmije na Balkanu. Priča je više nego interesantna...

ŽIVOT SA ZMIJAMA

NAŠE OTROVNICE

SADRŽAJ OTROVA

Piše Dušan Marinović, novinar

Lov

VOLIJERA ZA SVAKO LOVIŠTE

Kako dočekati oktobar sa lovištima prepunim fazanske divljači - pitanje je na koje nijedan strasan ljubitelj lova ne ostaje ravnodušan. Da ne bi bilo po onoj narodnoj "da se prase ne goji pred Božić", o obogaćivanju lovišta treba misliti na vreme, kako bi se u lovnoj sezoni imalo šta i loviti.

KOLIKO BRZO LETI PERNATA DIVLJAČ

Piše Žika Antić, novinar i lovac

Lovačka kuhinja

NAPRAVITE SVOJU SALAMURU (PAC) ZA DIVLJAČ

RECEPT: ŠPIKOVAN BUT DIVLJE SVINJE

Piše Žika Antić, novinar

Lov i ribolov bez zrna baruta

LUKOM I STRELOM

U svetu danas ima registrovano više od pet miliona lovaca tim oružjem od kojih su četiri miliona samo u SAD. Prema pouzdanim podacima ne postoji ni jedna životinja koja nije ulovljena lukom i strelom, od žabe do slona, a prema tvrđenjima stručnjaka lov tim oružjem, ako se to uopšte može tako nazvati, mnogo je humaniji od onog klasičnog, dakle vatrenim oružjem. Zašto?

Piše Slobodan Jović Eti

Otkrivamo tajne podmorja (3)

NIKAD NE RONI SAM!

Čitaoci koji su pratili sadržaj rubrike u protekla tri broja mogli su da steknu osnovna znanja kako bi najzad zaronili ispod vodene površine. Ukoliko smo elementarno zdravi, ostalo nam je da se upoznamo sa ronilačkom opremom i krenemo na kurs. Bez obzira kako i gde ronite, koliko imate iskustva i sa kakvom opremom raspolažete, poštujte neprikosnoven zakon koji glasi: Nikad ne roni sam!

Piše ronilački instruktor Branko Kopunović, novinar

Lekovito bilje - Odjeci

SRČENJAK PLUS

Umesto dodavanja korena ove veoma korisne biljke u čaj, ja ga stavljam u ljutu rakiju koja, pokazuje dugogodišnje iskustvo u mojoj kući, potpomaže rad srca, pospešuje cirkulaciju, varenje i reguliše stolicu. Probajte, neće Vam štetiti, naprotiv...

Piše Milan Timotić, dipl. inž.

Lekovito bilje

PETROVAC

LJOSKOVAC - POGANČEVA TRAVA

Piše mr Branko Dragić, dipl. farmaceut

KAMILICA UMESTO DEZODORANSA

Piše Srđan Tasić, dipl. biolog

Povrtarstvo

KALEMLJENI PARADAJZ SA DVA KORENA

Kalemljeni paradajz daje nekoliko puta veći prinos jer dva korena hrane jedno stablo i plodove na njemu. Probajte, uverićete se.

Piše Mile Stojilović, biolog

MOJA BIOBAŠTA

Povrtnjak, mala površina zemljišta uz kuću, stan ili vikendicu, pruža mogućnost da se domaćinstvo redovno snabdeva raznovrsnim svežim i zdravstveno bezbednim povrćem, a višak se može plasirati na zelenoj pijaci. Za četvoročlanu porodicu, koja godišnje troši po članu i do 170 kilograma svežeg povrća i krompira, potrebno je od 200-350 kvadrata (u zavisnosti od inteziteta) bašte.

Piše dr Branko Lazić (časopis "Cvetna bašta")

Narodna mediicna

ŠTA MOŽE MED?

Iskustvo i istraživanja upućuju na to da med ne treba izlagati temperaturi višoj od one ljudskog tela s obzirom na to da tada gubi na svom kvalitetu i mirisu. Lekovita svojstva svakog pojedinačnog meda zavise od biljne vrste sa koje je nektar sakupljen.

Piše Marija Ružanović, apiterapeut

Neobično voće i povrće

STALNORAĐAJUĆE JAGODE

Remontantne (stalno­rađajuće, mese­čarke) sorte jagoda značajne su za voćare amatere i zа gajenje na okućnici jer rađaju od maja do prvih jesenjih mraze­va

Piše Mile Stojilović, biolog

HIBRIDNE KUPINE I MALINE

Kada je davne 1881. godine sudija Dž. T. Logan iz Kalifornije posejao seme lokalne forme kupine zvane "odžinbofa" u blizini "antver­penske" maline sigurno nije ni sanjao šta će uskoro dobiti

Piše Mile Stojilović, biolog

Hortikultura: Nema lepšeg cveća od drveća

OMORIKA

Na svim svestkim jezicima Picea omorika (Pančić) Purkyne je poznata pod nazivom "Srpska smrča", po našem narodnom nazivu. Oblast njenog prirodnog rasprostranjenja je veoma mala. Raste na kreč­njačkim liticama oko srednjeg i gornjeg toka Drine, na strmim, severu i severo-istoku izloženim obroncima. Naš poznati prirod­njak Josif Pančić prvi put je saz­nao za omoruku 1855, a tek je 1877. godine pronašao na Tari i opisao kao novu vrstu naše flore. Omorika je u geološkoj istoriji bila široko rasprostranjena u Evropi (u tercijeru, pre mnogo miliona godina). Usled velikih klimatskih i geoloških promena njeno prirodno rasprostranjenje se smanjilo na prostor oko Drine, pa je zato omorika naš relikt i endemit. U Srbiji je Zakonom zaštićena vrsta, što podrazumeva zabranu seče na prirodnim staništima.

Piše dr Jelana Ninić-Todorović

Zanimljivosti iz našeg dosadnog sveta

JESTE LI ZNALI DA...

Priprema i sakuplja Žika Antić, novinar

UKRŠTENICA

Nagradna igra NATURE

SURI ORAO

........

Natura Online (22.1.2009)