utorak, oktobar 22, 2019

 

NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA

Moba i vito u Drlupi

Istorijsko mišljenje je da je moba običaj nastao iz srednjovekovne obaveze rada na plemićkom imanju (član 34 Dušanovog zakonika). Ali, nema nikakvog razloga da ne pretpostavimo da su mobe starije i od društvenih zadruga. Jer, i bogati ljudi u selu su sazivali mobe.

Piše Borivoje Mirosavić

Istorijsko mišljenje je da je moba običaj nastao iz srednjovekovne obaveze rada na plemićkom imanju (član 34 Dušanovog zakonika). Ali, nema nikakvog razloga da ne pretpostavimo da su mobe starije i od društvenih zadruga. Jer, i bogati ljudi u selu su sazivali mobe.

Živko Jerinić (1925-1993) svedočio je da bio na mobama kod više domaćina u selu (imena poznata autoru). Svaki stariji čovek u selu učestvovao je u mobama.

Živorad Jovanović (1908) izjavljuje: "Svi smo bili na mobama, pomagali smo jedni druge, ko zastane, nema stoku za oranje, pomaže mu se džabe. Danas niko nikome ne pomaže, a nekad je pomagao".

Dakle, postojale su dve vrste mobe. Kao pomaganje siromašnima i kao rad kod bogatih.

Mobe su sazivane uglavnom nedeljom i crkvenim praznikom, kada se nije radilo na svojoj njivi, a štedelo se za hranu, jer je domaćin kod koga su došli da rade bio dužan da spremi ručak. Ako je bogat klao je prase i spremao piće pa su se takve mobe često završavale pesmom i veseljem. Skupljalo se puno ljudi na mobu, a vodila se i rodbina iz drugog sela.

U narodu postoji verovanje da "bogate kuće koje zloupotrebljavaju mobu završavaju tragično do četvrtog kolena".

Radnici bi u toku rada pričali da nisu grešni što rade tog dana, jer je gazda tako hteo. Narod veruje da su, po Božjoj volji, samo mobe kojima se pomaže siromašnima.

I ovo nam je posvedočio deda Miloš Mirosavić:

- Pre Drugog svetskog rata, na raskrsnicama kod njegove kuće, kod Sirkovića kuće, nalazilo se vito. Napravljeno tako što se jedan debeli direk zabode u zemlju. Dve čvrste i paralelno povezane motke se na sredini dužine nataknu na direk tako da mogu da se okreću u krug. Na oba kraja tih motki, dugačkih i po desetak metara, sedne po jedna devojka, a momci ih onda okreću u krug. Tu gde devojke sede uglave se preko na motke dva drveta, da imaju zašta da se drže.

Momci su rado okretali vito i bili srećni kad devojkama članke ugledaju (jer su se nosile dugačke suknje) - kaže deda Miša.

(Iz knjige "Drlupa" Borivoja Mirosavića)

.........

Natura Online (17.7.2009)

Natura Online (17.7.2009)