GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Usamljena (ljuskava) muhara

(Amanita strobiliformis)

Ovu gljivu sam nalazio samo u svojoj bašti uz jele (omoriku?) ali nikada u šumi. Vrlo krupna i robustna vrsta, koja, skoro redovno, rađa. Nažalost, njena jestivost je ostala neproverena, odnosno ja je nisam proveravao. U stručnoj literaturi sam, međutim, nailazio i da je jestiva… Pronašao sam i dva napisa američkih autora u kojima se kaže da ova vrsta sadrži određene otrove specifične za otrovne muhare (muscimol i ibotensku kiselinu) pa se nisam usudio da je probam. 

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste: 

Šešir: prečnika 5-20 cm u početku zvonast kasnije konveksan i na kraju sasvim otvoren. Boja je bela do sivkasto bela. Na šeširu su obavezno vidljivi pahuljasti ostatci ovoja u vidu krljušti, odnosno veoma slično kao kod crvene muhare. Sa donje starne vidljivi su ostatci ovoja i vela koji pokriva listiće. 

Listići: gusti, široki, različite dužine, skoro da ne dodiruju stručak. Kod starijih primeraka formiraju jarak. Boja listića je bela. Spore su bele.

Stručak: 5-20 cm visok  i 2-4 cm debeo, robustan i mesnat, po površini čehav sa prolaznim prstenom. Na dnu može biti i zadebljan. Uvek je duboko u zemlji.

Meso: belo, srednje debelo, miris na zemlju i repu, ukus pomalo slatkast, svakako ne neprijatan.

Vreme i mesto rasta: leto i jesen, češća u jesen. Raste uz razno drveće, a po sopstvenom iskustvu moguće je nači je i u parkovima.

Po domaćim autorima vrsta je jestiva, samo joj treba oguliti kožicu (koja se lako skida) kako bi se smanjio pomalo neprijatan miris na repu.

Natura Online (1.11.2018)