petak, decembar 13, 2019

 

NAUKA

Veštački mozak za 10 godina

Kompletan, potpuno funkcionalan, veštački ljudski mozak mogao bi da bude napravljen u sledećih deset godina, tvrde vodeći naučnici projekta "Plavi mozak" koji je pokrenut pre četiri godine sa ciljem da razreši tajne mozga i pomogne u pronalaženju načina da se izleče mentalna oboljenja.

Piše R. Bulatović

Henri Markram, direktor projekta "Plavi mozak" i osnivač Instituta "Mozak i svest", već je simulirao pojedine delove mozga kod miševa, a na nedavno održanoj konferenciji u Oksfordu objasnio je da bi veštački ljudski mozak imao svrhu da detaljno istražuje bolesti, što predstavlja nadu za ogroman broj ljudi koji pate od neke vrste moždanih oboljenja.

- Nije nemoguće napraviti veštački ljudski mozak i mi to možemo da učinimo u narednih deset godina - kategoričan je Markram.

Projekat "Plavi mozak” započet je 2005, a tim stručnjaka koji se bavi tim revolucionarnim eksperimentom namerava da se najpre fokusira na neokorteks, najveći i najkomplikovaniji deo mozga koji omogućava sisarima da se na što bolji način prilagode životnim promenama.

Da bi došli do stadijuma na kojem su sada, profesor Markram i njegovi saradnici poslednjih 15 godina proučavali su funkcije mozga.

- To vam je kao kada sakupljate informacije o kišnoj šumi. Morate da saznate koliko različitih vrsta drveća postoji, kakvog su oblika, koje su njihove pozicije. Ipak, proučavanje mozga je mnogo više od sakupljanja informacija, jer smo morali da opišemo i otkrijemo pravila kojima se obavlja komunikacija, kao i način na koji su delovi mozga povezani – objašnjava Markram.

Da bi model mozga načinili realnim, članovi tima su na superračunaru "Blue Gene" stvorili njegov trodimenzionalni model.

– Potreban nam je jedan laptop da bismo napravili sve kalkulacije i to za samo jedan neuron. Znači da bi nam bilo neophodno 10.000 laptop računara. Umesto toga iskoristili smo IBM mašinu sa 10.000 procesora – kaže Markram.

.........

Kompjuter prati rad mozga

Simulacije na superračunaru "Blue Gene" naučnicima bi trebalo da daju odgovore na pitanja kako funkcioniše mozak.

 - Primera radi, kada se mozgu pokažu cvet ili slika, kompjuterski se prate sve električne aktivnosti koje se od tog trenutka obavljaju. Naučnici prate kako će mašina da shvati zadatak i to će nam omogućiti da otkrijemo kako mozak opaža svet - objašnjava profesor Henri Markram.

.........

24 Sata (24.7.2009)

Natura Online (25.7.2009)