sreda, oktobar 23, 2019

 

METEOROLOGIJA

U službi opstanka čovečanstva

tornado-precen-munjama

Vreme, klima i vode su, kao što je poznato, osnovni prirodni resursi od kojih zavise bezbednost i blagostanje ljudi na zemlji. Biranjem najpovoljnijih uslova za setvu, gradnju najrazličitijih objekata, određivanje energetskih potreba za grejanjem i hlađenjem, kontrola vazduha i voda, bezbedni putevi za vazdušni, pomorski i kopneni saobraćaj, dizajn i lokacija turističkih i rekreativnih objekata - samo su neki od mnogih primera ekonomskih odluka koje se donose na osnovu procene stanja vremena, klime i voda.

Piše Dušan Marinović, urednik

Vreme, klima i vode, samo tokom osamdesetih godina - odneli su više od 700.000 ljudskih života! Vremenske nepogode, uključujući tu suše i poplave, kažu statistike, pokazuju se, u devedesetim, još nepovoljnijim, pa se tako procenjuje da je današnja cena prirodnih katastrofa prouzrokovanih vremenom, između 50 i 60 milijardi američkih dolara godišnje! Da li je to dokaz da čovek još uvek nije pobedio prirodu?

Upravo zato glavni zadatak nacionalnih hidrometeoroloških službi i jeste pravovremeno snabdevanje javnosti pouzdanim obaveštenjima o vremenskim, klimatskim i hidrološkim pojavama. Javnost, s druge strane, zna da ih ceni, jer te vesti, pravilno upotrebljene, ne samo da pomažu u spasavanju ljudskih života i materijalnih dobara već doprinose i ukupnom ekonomskom i socijalnom razvoju.

meteorolog-na-poslu

Današnja nauka i tehnologija omogućuju da se sa velikom pouzdanošću prate promenljivo ponašanje atmosfere, okeana i kopnenih voda, ali i da se oni optimalno iskoriste. Hidrometeorologija nam, međutim, omogućava da budemo upozoreni i na opasnosti koje nas mogu ugroziti.

Sve zemlje sveta danas su objedinjene u program SVETSKOG METEOROLOŠKOG BDENJA (SMB) koji je ustanovila Svetska meteorološka organizacija (SMO). Taj program predstavlja saradnju na osmatranju i praćenju, razumevanju, prognoziranju i zaštiti globalne atmosfere i to jedinstveno partnerstvo omogućava danas pribavljanje podataka o vremenu za milione ljudi, koji, zbog mnogih ekonomskih i društvenih razloga, kao i zbog sopstvene udobnosti, svakodnevno prilagođavaju neke od svojih aktivnosti ćudima vremena.

Ali, lokalna meteorološka služba u svakoj zemlji, pa i kod nas, nije samo "komšija" spreman da uvek pruži pomoć već i prva tačka kontakta sa globalnim sistemom SMB. To je, kako kaže Džon Hikmen, bivši direktor Meteorološke službe Novog Zelenda, esencijalna tačka u mreži kojom je danas obuhvaćen ceo svet.

Meteorološki poslovi za javnost radi podrške bezbednosti života i imovine, kao i opšteg blagostanja i udobnosti, u skoro svakoj zemlji, smatraju se osnovnim pravom, neophodnošću zajednice, i kao jednom od primarnih uloga nacionalne meteorološke službe. To je uloga koja je najviše izložena javnosti i na osnovu koje se ona procenjuje. Ali vremenske prognoze, koje su svima dostupne, idu dalje od do sada pominjanih i povremenih upozorenja na vremenske nepogode. One ne samo da uključuju specijalne prognoze za posebne korisnike, već i širok opseg klimatskih i sličnih podataka.

oluja-u-amarici

Partnerstvo u Svetskom meteorološkom bdenju uključuje u svakoj zemlji vremensko osmatranje koje je potrebno za analizu sopstvenog vremena, ali i njihovu razmenu sa drugim zemljama. Na teritorijama van državnih granica (kao što su okeani) meteo-osmatranja se vrše sa trgovačkih brodova, specijalnih platformi i iz aviona na komercijalnim letovima. Ti podaci se zatim prenose i uključuju u zajednički fond. Na Antartiku, na primer, osmatranja vrše istraživačke i specijalne meteo-stanice. Uz sve to se i meteorološkim satelitima stalno osmatra vreme na planeti.

Svi tipovi osmatranja vremena se dopunjuju i jedino tako se mogu zamisliti kao delovi džinovske i stalno promenljive slagalice. Ti delovi se, zatim, sklapaju u jednu celinu i analiziraju u nekoliko meteoroloških centara u svetu, gde se i proizvode prognoze razvoja vremenskih procesa globalnih i regionalnih razmera, za jedan do sedam dana. Te analize i prognoze se potom stavljaju na raspolaganje svim zemljama kojima se tako omogućava da steknu uvid u globalne vremenske sisteme.

Mada SMB obezbeđuje mnoga obaveštenja koja imaju opšti značaj, na njih ipak treba dodati i lokalne detaljne podatke da bi se izvršio određen broj meteo-poslova za javnost. Upravo se zato korišćenje tih informacija i razlikuje od zemlje do zemlje, zavisno od njihovih ekonomskih, društvenih i klimatskih uslova.

Jer, nije samo dovoljno upozoriti javnost na verovatnu pojavu opasnog vremena; takva upozorenja se moraju dati pravovremeno i u lako razumljivom obliku koji se može koristiti u određenim okolnostima.

Trijumf petodnevnih prognoza

strane-sveta

Trijumf petodnevnih prognoza vremena, koje su danas u mnogim zemljama rutinske, postignut tokom poslednje decenije, svrstava se u red - vrhunskih naučnih dostignuća. Te prognoze su sada isto tako dobre, ili još bolje, nego trodnevne prognoze od pre samo nekoliko godina. Takav progres u meteorologiji se nije mogao zamisliti pre pola veka, a pre 30 godina postojao je samo u glavama najsmelijih vizionara.

U saradnji sa zdravstvom

U mnogim zemljama meteorološke službe uključuju, obično u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, i redovna merenja - polena, prašine i drugih štetnih i zagađujućih materija u vazduhu kako bi, i na taj način, pomogle onima koji pate od respiratornih bolesti. Naime, danas postoje brojni primeri veza između opštih vremenskih uslova i širenja bolesti pa i smrtnosti. U umerenim klimama promene vremena najviše utiču na cirkulaciju, respiratorni sistem i bolesti srca, uključujući cerebralne hemoragije, što se sve uvećava, naravno, u ekstremnim vremenskim situacijama.

Planinari i jedriličari

Kada su Hilari i Tensing prvi put pokušali da se popnu na Everest 1953. nisu imali radio-vezu kojom su mogli izveštavati o svom napredovanju, ali i pomoću koje su mogli biti informisani o vremenskim prognozama. Danas planinari, međutim, mogu da uživaju u prednostima komuniciranja sa svakim mestom na svetu, kao i da primaju redovne i vanredne meteorološke izveštaje i prognoze koje im, kao što je dokazano više puta, veoma pomažu pri osvajanju nekog planinskog vrha.

Kada je prva u seriji trka jahtama oko sveta održavana pre 20 godina, nije bilo globalnih i pouzdanih meteo-prognoza na osnovu kojih bi takmičari mogli da planiraju svoje rute za nekoliko dana unapred. U junu 1994. godine, na primer, 14 jahti je završilo tešku trku oko sveta koja je počela devet meseci ranije. Pobednička jahta u dominantnoj klasi imala je u posadi meteorologa koga su uključili na pola trke u očekivanju da njegovo profesionalno znanje pomogne u boljem korišćenju meteo-informacija dostupnim svim jahtama i da tako dobiju prednost nad drugim učesnicima.

Dugoročne prognoze

Prema tvrdnjama meteorologa, značajan progres u dugoročnim prognozama vremena biće ostvaren tokom narednih godina zahvaljujući radu Svetskog klimatskog programa SMO, a posebno Svetskog programa istraživanja srednjoročne i dugoročne prognoze vremena.

Dugoročna prognoza kišovitog i hladnog leta u nekom turističkom regionu, može se sa pravom pretpostaviti, imaće katastrofalne ekonomske efekte za zaposlene u tom kraju, pa bi takvo leto za njih, zahvaljujući vremenskoj prognozi, poprimilo razmere - elementarne nepogode.

U svetskom vrhu

Hidrometeorološki zavod u Beogradu tehnički je osposobljen za izvršavanje svojih najvažnijih funkcija i po svojoj tehničko-tehnološkoj bazi predstavlja jedan od najsavremenijih nacionalnih meteo-centara u regionu jugoistočne Evrope. Zavod je u okviru svoje modernizacije, uz razumevanje i podršku Vlade, nabavio i računarski sistem koji se ubraja u kategoriju superračunara. Hidrometeorološki zavod je obezbedio i savremeni telekomunikacioni sistem koji našim hidrometerolozima omogućava efikasno prikupljanje obrađenih podataka i informacija o vremenu, klimi i vodi.

Smanjene žrtve katastrofa

Globalni gubici usled različitih katastrofa, naročito onih uzrokovanih vremenskim elementarnim nepogodama, sredinom šezdesetih godina, iznosili su od tri do četiri milijardi, da bi početkom devedesetih dostigli brojku od 25 do 35 milijardi američkih dolara. U istom periodu, međutim, gubitak života u zemljama sa dobrim sistemima upozoravanja i pripremljenošću je smanjen.

Sve pouzdanije prognoze pogoršanja vremena, kao i poboljšanja sistema upozorenja, bili su ključni faktori tog uspeha. U Bangladešu, na primer, tropski ciklon početkom 1994. odneo je oko 200 života, dok je u slučaju sličnog ciklona tri godine ranije broj žrtava iznosio više od 130.000, a 1970. oko 300.000. U avgustu 1992, uragan "Endrju" ozbiljno je ugrozio južnu Floridu i delove Luizijane u SAD. Međutim, i pored procenjene materijalne štete od oko fantastičnih 25 milijardi dolara, usled neposrednog dejstva uragana život je izgubilo samo - 23 lica. (Iz poruke prof. Godvina O.P. Obasija, generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije)

...........

Natura broj 4 (jun 1996)

Natura Online (20.6.2009)