VETERINA
Oralna vakcinacija lisica protiv besnila u Srbiji
Da bi se iskorenilo besnilo u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva u vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za veterinu, u saradnji sa Evropskom komisijom, počela je novembra prošle godine da sprovodi kampanju oralne vakcinacije lisica na području cele zemlje. Mamci koji sadrže hranu primamljivog mirisa i ukusa za lisice i druge divlje mesojede, a u čijoj se unutrašnjosti nalazi kapsula sa rastvorom vakcine protiv besnila, već su distribuirani iz vazduha na teritoriji cele zemlje, izuzev naseljenih mesta i gradova. Kampanja oralne vakcinacije divljih životinja trajaće pet godina i, kako se veruje, trebalo bi da trajno i konačno iskoreni ovu opasnu bolest u Srbiji.
Tekst i foto: Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva u vodoprivrede Republike Srbije
Besnilo je smrtonosna virusna zarazna bolest koja pogađa centralni nervni sistem toplokrvnih životinja i ljudi. Infekcija se na ljude i životinje prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom (najčešće ujedom).
Glavni rezervoar virusa besnila u Srbiji i Evropi su lisice. Međutim i ostale životinje mogu biti zaražene, kako domaće (mačke, psi, goveda i druge), tako i divlje (vukovi, šakali...).
Domaće životinje se štite od besnila vakcinacijom. U Srbiji se sprovodi obavezna vakcinacija pasa i mačaka jednom godišnje i ona štiti zdravlje životinja i sprečava prenošenje virusa sa divljih životinja na ljude.
Da bi se virus iskorenio kod divljih životinja potrebno je sprovoditi niz zaštitnih mera. Dokazano je da je oralna vakcinacija lisica najefikasniji način da se eliminiše besnilo iz prirode čime se efikasno štite i domaće životinje i ljudi. U mnogim evropskim zemljama besnilo je iskorenjeno metodom oralne vakcinacije lisica.
KAMPANJA VAKCINACIJE
Da bi se iskorenilo besnilo u Srbiji Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva u vodoprivrede, Uprava za veterinu u saradnji sa Evropskom komisijom sprovede prolećne i jesenje kampanje oralne vakcinacije lisica na području cele zemlje. Mamci koji sadrže hranu primamljivog mirisa i ukusa za lisice i druge divlje mesojede, u čijoj se unutrašnjosti nalazi kapsula sa rastvorom vakcine protiv besnila, distribuiraju se iz vazduha na teritoriji cele zemlje, izuzev naseljenih mesta i gradova.
Kampanja vakcinacije traja od jeseni 2010. godine i trajaće u narednih pet godina, dva puta godišnje, na proleće i na jesen. Tokom prošlogodišnje kampanje, odnosno prošle jeseni, izbačeno je 1.400.000 doza vakcine iz aviona.
Kapsula vakcine smeštena je u okruglom mamcu debljine 1,5 i prečnika 4 centimetara. Mamac ima jak miris kako bi privukao lisice. Kada zagrize mamac, životinja probija i kapsulu i na taj način sluznica usne duplje dolazi u kontakt sa vakcinom čime se i izvrši vakcinacija.
Mamci nisu opasni za domaće životinje ali vakcina nije namenjena za vakcinaciju pasa, mačaka i drugih domaćih životinja. Prema propisima, domaće životinje moraju biti vakcinisane inaktivisanom – mrtvom vakcinom, pa se ne smeju vakcinisati oralnom vakcinom u čijem je sadržaju živi, atenuirani soj virusa.
Proizvođač, regulatorna tela za registraciju vakcine i doktori veterinarske medicine izradili su za građane u područjima vakcinacije sledeće preporuke:
1. Ne dodirujte mamce (vakcine) i ne dozvolite da deca ili životinje budu u kontaktu sa vakcinom;
2. Ne uništavajte mamce (vakcine);
3. U slučaju kontakta sa mamcem - vakcinom, odmah operite ruke vodom i sapunom i posavetujte se sa lekarom;
4. U slučaju da domaće životinje dođu u kontakt sa vakcinom posavetujte se sa veterinarom i
5. Dve nedelje od vakcinacije pse i mačke držite zatvorene ili vezane i nemojte dozvoljavati domaćim životinjama, prvenstveno psima i mačkama, da budu u zoni vakcinacije.
CILJ - ZAŠTITA ZDRAVLJA LJUDI I ŽIVOTINJA
Nakon dobijanja svih potrebnih dozvola od nadležnih organa i sprovođenja analiza uvezenih vakcina, delegacija Evropske unije je u Beogradu 3.11.2010. godine odobrila ugovaraču sprovođenje oralne vakcinacije lisica i drugih divljih životinja protiv besnila.
Vakcinacija je trajala oko mesec dana što je zavisilo od vremenskih uslova. Sprovodila se iz malih aviona, izbacivanjem mamka veličine 4x1,5 cm u kome se nalazi rastvor vakcine, na svakih 250 metara. Vakcinacija se sprovodila van naseljenih mesta, iznad staništa divljih životinja. Lisice i druge divlje životinje koje su pojele mamac na taj način su se i vakcinisale. Tako će se progresivno iskoreniti besnilo i zaštiti zdravlje ljudi i životinja, a Srbija će dobiti status zemlje slobodne od besnila.
OSNOVNE INFORMACIJE O BESNILU
Besnilo je virusno oboljenje centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine) životinja i ljudi. Primarno, to je bolest divljih i domaćih životinja koja se na čoveka prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom (najčešće ujedom).
Bolest je uvek smrtonosna. Svakog dana u svetu od besnila umre više od 150 zaraženih ljudi, među kojima je najviše dece. Godišnje više od 50.000 osoba zaraženih besnilom izgubi život.
U poslednjih pet godina, registrovano je, u proseku, godišnje oko 200 slučajeva besnila kod životinja u Srbiji. Najveći broj bolesnih životinja čine divlje životinje (više od 85 odsto) i to lisice, koje su zastupljene sa više od 95 odsto u ukupnom broju obolelih divljih životinja. Besne lisice su opasne i za širenje besnila na domaće životinje i ljude jer tada promene ponašanje i prilaze ljudima i životinjama, kada ih mogu ujesti.
Kod domaćih živitinja bolest se dijagnostikuje kod oko 30 životinja godišnje pri čemu je u najvećem procentu (oko 70 odsto) bolest utvrđena kod mačaka, dok su psi zastupljeni u više od 20 odsto slučajeva. Povremeno se bolest registruje i kod drugih domaćih životinja (goveda, ovce, koze) koje su najčešće bile žrtve ujeda divljih besnih životinja na ispaši.
SRBIJA I BESNILO
U Srbiji se više decenija radi na suzbijanju i kontroli besnila kod pasa i mačaka. Svake godine sprovode se sledeće ključne aktivnosti:
1. Preventivna vakcinacija pasa i mačaka;
2. Obeležavanje pasa;
3. Registracija pasa i mačaka u Centralnom registu životinja, uz evidentiranje vakcinacije protiv besnila i vlasnika životinja;
4. Izdavanja pasoša za pse i mačke.
Zbog nedostatka sredstava sistematske vakcinacije divljih životinja u Srbiji do sada nije bilo, mada su one planirane godinama. U toku 2002. godine, vršena je pilot vakcinacija na širem području Subotice, pod rukovodstrvom dr. Šinkovića. Rezultati vakcinacije su evidentirani kroz smanjenje obolelih životinja u tom području, čiji su efekti vidljivi do danas.
Odobravanjem sredstava od strane Evropske komisije za celo područje zapadnog Balkana, stvorili su se preduslovi da se bolest iskoreni sa našeg područja.
Rezervoar virusa besnila u prirodi su zaražene lisice, ali i vukovi, šakali, tvorovi, divlje svinje, srne, veverice, pacovi, miševi i slepi miševi. Od domaćih životinja od besnila obolevaju psi, mačke i goveda.
Izvor virusa besnila je pljuvačka besne životinje i prenosi se najčešće ujedom. U njoj se virus nalazi od devet do 11 dana pre pojave simptoma i sa njome se izlučuje. Za vreme bolesti izlučuje se i suzama, mokraćom i mlekom. Zaraženost traje sve vreme bolesti životinje.
Besnilo je neizlečivo i smrtnost je 100 odsto.
ORALNA VAKCINACIJA
Oralna vakcinacija divljih životinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Druge metode vakcinacije divljih životinja (špricem i iglom) nisu moguće.
Vakcina je, u obliku rastvora, smeštena u plastično-aluminijumsku kapsulu a ona se nalazi u središtu hranljivog mamca koji je privlačnog mirisa i ukusa za divlje životinje, koji izgledom podseća na biskvit. Privučene takvim mirisima, lisice pronalaze mamce, zagrizu ih i probiju kapsulu. Dolaskom sluznice usta u kontakt sa rastvorom vakcine, životinje bivaju imunizovane i u periodu od dve do tri nedelje razviju imunitet koji ih štiti od besnila.
Mamac sadrži antibiotik tetraciklin, koji predstavlja marker. Naime, monitoringom će biti obuhvaćene lisice kod kojih će se, posebnim laboratorisjkim metodama, utvrditi postojanje ovog markera, a time utvrditi i efikasnost vakcinacije.
Druge metode kontrole besnila kod lisica u svetu nisu urodile plodom. One su obično uključivale hajke na lisice sa odstrelom ali su napuštene kao neuspešne i neprimerene. One nisu podržane ni od strane veterinara ni javnosti. Literatura i nauka su dokazali da je najefikasnija oralna vakcinacija divljih životinja, rezervoara virusa besnila, ukoliko se sprovodi dva puta godišnje, u toku najmanje tri godine.
Distribucija oralnih vakcina vrši se ručno ili iz vazduha (avionima ili helikopterima). Ručna distribucija se radi na malim područjima i nije izvodljiva u našim uslovima jer bi trebalo uključiti veliki broj ljudi i specijalnih vozila za prevoz vakcina. Helikopteri su prikladni ali su neracionalni dok su male letilice najbolje i najjeftinije sredstvo. Iz njih se, iz specijalnih aparata, izbacuje jedna po jedna vakcina i to na svakih oko 250 metara, u zavisnosti od gustine populacije lisica. Avioni lete unapred utvrđenim rutama a izbacivanje vakcina se evidentira elektronski, putem posebnog softvera, uz primenu GPS sistema. Vakcine se ne izbacuju iznad naseljenih mesta ili kuća, gde se i ne očekuje prisustvo lisica i vukova.
POZITIVNA STRANA ISKUSTVA
Ovu metodu vakcinacije je prva započela Švajcarska 1980. godine. Prihvatile su je Francuska, Nemačka i druge evropske zemlje, a od devedesetih SAD i Kanada, sa veoma dobrim rezultatima.
U Sloveniji se metoda oralne vakcinacije lisica primenjuje još iz dana bivše Jugoslavije, a radi se i danas. Italija je započela vakcinaciju i sprovodi je posle evidentiranja velikog broja slučajeva besnila koje se, od pre dve godine, iz područja Alpa, širi ka unutrašnjosti te zemlje. U Mađarskoj se ova metoda redovno sprovodi kao i u Rumuniji i Bugarskoj. Hrvatska je započela oralnu vakcinaciju lisica 1995. godine ali je, zbog nedostatka novca, ovu aktivnost prekinula.
Zbog nedostatka novca Srbija je, sa drugim zemljama u regionu, zatražila pomoć od EU za suzbijanje besnila kod divljih životinja.
Iz fondova EU (IPA 2008) odobrena su sredstva i stručna pomoć za iskorenjivanje besnila (i klasične kuge svinja). Projekat pod nazivom "Iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji" sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu i Delegacija Evropske unije u Srbiji. Projekat će se sprovoditi više od pet godina na području cele Srbije i u drugim državama zapadnog Balkana. Cilj je da se u Srbiji potpuno iskoreni besnilo, kao i da se održi status slobodan od bolesti.
PREKIDANJE LANCA PRENOŠENJA VIRUSA
Virus besnila ne može da preživi ukoliko nije u organizmu domaćina pa se, ukoliko su životinje vakcinisane, vremenom u potpunosti iskorenjuje. Oralnom vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju za šest meseci, planira se da se celokupna populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac prenošenja virusa sa divljih na domaće životinje i isključiti rizik od obolevanja ljudi.
Oralne vakcine protiv besnila proizvodi nekoliko proizvođača u Evropi. Vakcinalni virus je imunogen i stvara zaštitni imunitet u periodu od dve do tri nedelje. Nabavku vakcine vršila je Evropska unija pri čemu je vakcina morala da zadovolji sve rigorozne standarde i da bude registrovana.
Testiranje vakcine koja je dopremljena u Srbiju vršena je u našoj Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji u Beogradu, kao i u referentnoj laboratoriji u EU. Kada je potvrđeno da vakcina zadovoljava zahteve u pogledu kvaliteta, sterilnosti, koncetracije virusa, izgleda i konzistencije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je izdala Sertifikat analize za svaku uvezenu seriju vakcine, čime su se stvorili uslovi za njenu primenu.
ŠEST MOGUĆIH SCENARIJA
Podaci iz stručne litereture govore da su oralne vakcine ispitane na oko 50 vrsta životinja i da nisu dovele do neželjenih reakcija niti promene virulentnosti. Ipak, vakcina nije namenjena za vakcinaciju pasa i mačaka i drugih domaćih životinja. Po nacionalnim propisima, kućni ljubimci se vakcinišu klasičnim, inaktivisanim vakcinama, koje aplikuju parenteralno (špricem i iglom) isključivo doktori veterinarske medicine. Ukoliko i pojedu mamac sa vakcinom, psi će dodatno biti imunizovani.
U toku sprovođenja vakcinacije idealno je da se vakcinišu ciljne životinje, prvenstveno lisice. Međutim, postoji mogućnost da i druge životinjske vrste pojedu vakcinu kao i da ljudi dođu u dodir sa njima.
Ovde je dat prikaz nekoliko scenarija:
1. Vakcine pojedu lisice; idealna situacija koja će dovesti do progresivnog iskorenjivanja besnila kod ove životinjske vrste. Monitoringom će se utvrditi efikasnot vakcinacije lisica u narednim godinama.
2. Vakcine pojedu druge divlje životinje - vukovi, šakali, medvedi, divlje svinje i druge; mogućnost postoji, a rezultat će biti njihova vakcinacija i optornost na besnilo od koga mogu oboleti. Monitoringom će se utvrditi da li su i ove životinje bile vakcinisane ovom vakcinom.
3. Vakcine pojedu psi ili druge domaće životinje; verovatnoća je mala i odnosi se uglavnom na lovačke pse. Ti psi, po propisu, moraju dva puta godišnje biti vakcinisani protiv besnila. Ukoliko pojedu mamac sa vakcinom, biće još jednom vakcinisani. Do sada nije utvrđen nikakav negativan efekat kod pasa koji su veštački ili prirodnim putem bili vakcinisani na ovaj način. Jedino su evidentirane stomačne tegobe kod pasa koji su pojeli veliki broj mamaca sa vakcinom (prejedanje).
4. Vakcina ostane u prirodi; postoji mogućnost da određeni broj mamaca-vakcina nikada ne bude pojeden. Hrana se posle izvesnog vremena raspada, a vakcina inaktiviše, odnosno postane sterilna.
5. Ljudi dođu u kontakt sa mamkom (ali ne i sadržajem vakcine); mogućnost postoji iako je mala zbog veoma neprijatnog mirisa vakcine (kombinacija pokvarene ribe i leša u stanju raspadanja). Koža upija taj miris ukoliko se mamac dodiruje bez rukavica i teško se spira. Nisu zabeleženi nikakvi neželjeni efekti. Savetuje se da se ruke dobro operu toplom vodom i sapunom, uz dezinfekciju.
6. Ljudi dođu u kontakt sa mamkom ali i sa kapsulom i sadržajem vakcine; u tom slučaju je potrebno dobro oprati i dezinfikovati ruke i kožu i posavetovati se sa lekarom. Vakcina nije virulentna i ne dovodi do bolesti prema raspoloživim podacima, ali je potrebna predostrožnost.
Natura Online - Obrada teksta redakcijska (10.6.2011)