SPREMITE SAČMU I TOPLU ODEĆU - POČINJE POTRAGA ZA PERNATOM DIVLJAČI
Lov na divlje patke
Ove ptice se hrane malim životinjma kao što su školjke, puževi, crvi i insekti, ali i vodenim i livadskim travam, semenkama, voćem i bobicama. Divlje patke se love sačmaricom na preletu ali i potragom sa psima. Najzanimljiviji je lov zimi, na tekućim vodama, šunjanjem...
Piše Stevan Banković
Uskoro stiže prvi septembar koji ljubitelji lova na divlje patke čekaju sa nestrpljenjem. Ova lovna divljač je naša najčešća plovuša. Životni prostor divljih patki je raznolik, od jezera, bara, reka i potoka, do obala mora u zimskom periodu. Voli žile i korenje drveća na obalama u kojima provodi dosta vremena.
Divlja patka ima širok kljun i noge sa perajima kao i vodootporno perje, koje održava (impregnira) masnim izlučevinama iz posebne žlezde sa korena repa. Ženka i mužjak se drastično razlikuju, posebno u vreme parenja. Dok su patke neugledne, braon boje, mužjaci su pravi lepotani sjajno zelene glave, sa belim okovratnikom i izrazito žutim kljunom. Rep patka je beličaste boje, a srednja pera repa su crna.
Patak mitari perje krajem maja, pri čemu gubi toliko perja da je u junu i julu nesposoban za letenje. U tom periodu se po spoljnom izgledu jedva razlikuje od ženke koja se mitari tek kad su mladi sposobni za let.
Divlje patke su u celoj Srbiji "kod kuće" tj. stanarice su. Njihov broj raste kako im se poboljšavaju uslovi za život. Preci su domaće patke i često se pari sa njom ukoliko se nađu u blizini.
Patke se hrane malim životinjama kao što su školjke, puževi, crvi, insekti ali i vodenim i livadskim travama, semenkama, voćem i bobicama. Čula vida i sluha su izuzetno dobro razvijena, čulo mirisa prilično dobro. Ženka se oglašava tipičnim zvukom (kvak!) dok mužjak ima dublje oglašavanje.
Patke se okupljaju u parove u jesen, da bi samo parenje došlo u proleće. Patka nosi jaja krajem marta, u gnezdima koje bira zajedno sa svojim mužjakom. Dok patka leži na jajima, mužjak se zadržava blizu gnezda ali nakon leženja mladih, par se razilazi te se samo ženka brine o mladim pačićima.
Patka snese 6-10 jaja svetle boje. Na njima leži mesec dana, te ubrzo posle piljenja, zajedno sa pačićima, napušta gnezdo. Već posle sedam nedelja mladi su sposobni za letenje. Smrtnost mladih je prilično velika. Patke u prirodi dostižu starost dve do tri godine, a polnu zrelost već sa godinu dana.
Opasnost za preživljavanje u toku zime je zaleđavanje vodenih površina te smanjena mogućnost pronalaska hrane. Podložne su botulizmu koji utiče na njihov nervni sistem i koordinaciju pokreta, pa se dešava da se patke zaista udave u vodi. Prirodni neprijatelji su im sve ptice grabljivice i sisari predatori, kao i pacovi koji prazne gnezda.
Kako se love?
Divlje patke se love na preletu ali i potragom sa psima. Najzanimljiviji je lov zimi na tekućim vodama šunjanjem. Prema Zakonu o lovstvu za odstrel divlje patke koriste se puške sačmarice. Najčešće korišćena olovna sačma je od 8 do 12, a puca se do daljine od najviše 40 metara.
Od opreme je potrebna topla odeća jer se najbolje love u hladnim danima, rano ujutro ili uveče pred mrak.
Glas javnosti (30.8.2009)
Natura Online (31.8.2009)