sreda, oktobar 23, 2019

 

PECAROŠI SA DRINE I DRINSKOG JEZERA I OVE GODINE MUKU MUČE SA NOVOPRIDOŠLIM PTICAMA GRABLJICAMA

Kormorani opet prete ribama

kormoran3

Evropska zajednica je 1980. go­dine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i uvedena je zabra­na lova na njih. Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose rib­ljem fondu i brzog razmnožava­nja, zabrana je ukinuta 1996. godi­ne svuda, osim u Srbiji. Kada su proglašeni ugroženom vrstom, u Evropi ih je bilo oko 30.000, a sad se procenjuje da kormorana ima oko 1.200.000.

Piše Tomislav Živanović

Na Drinsko jezero kod Malog Zvornika nedavno su opet pristi­gli kormorani koji već godinama opsedaju ovo područje, desetkujući riblji fond na jezeru i reci Drini. Prema rečima drinskih ribo­lovaca, trenutno ih je više od 500, a očekuje se da će ih, sa hladni­jim danima, na jezeru prezimeti bar još toliko. A nije da proble­ma nema, jer je ova ptica grablji­vica u stanju da samo za dan pojede do pola kilograma ribe...

Kormo­rani na jezero obično dolaze po­četkom novembra, a odlaze krajem marta, ostavljajući za sobom pu­stoš. Jer, osim što nemilosrdno uništavaju riblji fond, ošteću­ju i vegetaciju, jer se zbog jakih ki­selina u njihovom izmetu suši drveće na kome nasedaju.

Dragan Kostadinović, predsed­nik organizacije sportskih ri­bolovaca "Drinsko jezero", tvr­di da bez pomoći države koju do­sad nisu imali, ribolovci nika­ko ne mogu da zaštite ribu u Drini. Prethodnih godina su tra­žili pomoć za nabavku brzih ča­maca za patroliranje po jezeru i plašenje kormorana, ali je nisu dobili, a izostala je i tražena pomoć za pravljenje skloništa od drvenih paleta za ribu u zimovnicima.

- Kormorani su, uz ribokradice, najveći istrebljivači ribe, ali pošto spadaju u zaštićene ptice u Srbiji, nemamo načina da se bo­rimo protiv njih. Jedino možemo da ih iz čamaca zastrašujemo i te­ramo - kaže Kostadinović, dodaju­ći da je kormoran inteligentna ptica, gotovo nedostupna i za lo­vce, jer na vreme oseti opasnost i brzo se udalji sa puškometa.

Leti brzinom od 60 kilometa­ra na čas, a koristeći vazdušne struje bez odmora može da prele­ti oko 1.000 kilometara i roni na dubini od 13 metara. Kormo­ran je dug od 45 do 90 centimeta­ra, a neke vrste i do metra. Oni su, ujedno, i najorganizovanije ptice na svetu. Love u grupama tako što lupajući krilima po vodi isteruju ribu na površinu.

Gnezde se na dalekom severu Evrope, u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Norveškoj, Šved­skoj i Finskoj, a na naše pros­tore stižu početkom zime i tu ostaju do kraja marta.

Evropska zajednica je 1980. go­dine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i uvedena je zabra­na lova na njih. Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose rib­ljem fondu i brzog razmnožava­nja, zabrana je ukinuta 1996. godi­ne svuda, osim u Srbiji. Kada su proglašeni ugroženom vrstom, u Evropi ih je bilo oko 30.000, a sad se procenjuje da kormorana ima oko 1.200.000.

..........

(Izvor: Beta)

Glas javnosti (15.11.2009)

Natura Online (16.11.2009)